Дирке носталгије
Политика 04.03.2021
Учи клавир, зове се Весна, рече, и плаши се да током извођења не заборави неки такт задате мелодије. Представих јој се, а хармонику већ беше спазила на суседној столици. Договорисмо се да једно другом „држимо палчеве” за успешан наступ
– С Ђолетовом песмом „Прва љубав” у срцу – „Неко ко није твоје крви лакше може да продре до твојих осећања него ко јесте” (Мајкл Ондачи, „Енглески пацијент”, Лагуна, Београд, 2018, 97). Последњих дана, након Ђолетовог пресељења у вечност, наново слушам по ко зна који пут његову „Прву љубав”, присећајући се и сопствене. Тако настаде и ова белешка. Елем, обоје смо тада били при крају осмољетке, али нисмо похађали исту школу у родном граду. Срели смо се једне
