Очаравајући буле: Не би био Миодраг Булатовић онакав какав је остао запамћен да се није и "из гроба насмејао", и то Хашком трибуналу
Вечерње новости 09.03.2021 | Зоран Живковић
КАДА је објављена романескна прича, у којој божјак Мухарем иде на пијацу да прода своју једину имовину, црвеног петла, као да то још увек није био довољно јасан знак да је Бијело Поље добило свог Бокача, Раблеа и Сервантеса.
Ни Југославија, која се још пушила од идеолошког, који је био природни наставак нетом завршеног трагичног рата, није још слутила да је добила писца, чије су бурлескне и фантазмагоричне приче створиле и један сасвим нови стил, али и придев у нашој књижевности, познат као булатовићевски. Јер, књигама приповедака "Ђаволи долазе" (1956) и "Вук и Звоно" (1958), Миодраг Булатовић (1930-1991)стреловито је, испоставило се у свом стилу, ушао у тадашњу југословенску
