Филм и Оскар 2021: Финчеров „Манк“ има највише номинација - десет, „Qуо вадис, Аида" у трци за награду

Финчерово остварење номиновано је у категоријама за најбољи филм, најбољу режију, најбољег глумца, најбољу женску споредну улогу као и за у неколико техничких категорија.

BBC News 15.03.2021

Филм Манк Дејвида Финчера номинован је у десет различитих категорија за награду Оскар, а међу кандидатима за најбоље страно остварење је Qуо вадис, Аида, босанскохерцеговачке редитељке Јасмиле Жбанић.

Финчерово остварење номиновано је у категоријама за најбољи филм, најбољу режију, најбољег глумца, најбољу женску споредну улогу као и за у неколико техничких категорија.

По шест номинација је добило неколико филмова - Отац (Тхе Фатхер), Јудас анд тхе Блацк Мессиах, Минари, Земља номада(Номадланд) и Суђење чикашкој седморци (Тхе Триал оф тхе Цхицаго 7).

За најбољу режију ће се још такмичити Клои Жао за филм Земља номада, Ли Ајзак Чунг за Минари, Емералд Фенел за филм Жена која обећава(Промисинг Иоунг Воман) и Томас Винтерберг за Друнк.

У категорији најбољег глумца номиновани су Риз Ахмед, Чедвик Боузман, Ентони Хопкинс, Гери Олдман и Стивен Јеун.

За најбљу женску улогу номиноване су Вајола Дејвис, Ендра Деј, Ванеса Кирби, Френсис Мекдорманд и Кери Малиген.

Церемонија доделе Оскара, померена ове године за 25. април због епидемије корона вируса, биће емитована уживо са неколико локација, међу којима је Холивуд.

Свечаност ће ове године водити редитељ Стивен Содерберг.

Постхумни Оскар за Боузмана

Боузман је номинован за улогу у филму Ма Раинеи'с Блацк Боттом.

То му је била последња улога пре него што је 2020. преминуо од рака у 43. години.

Боузман, који је светску славу стекао улогом у филму Црни пантер, фаворит је за добијање награде за најбољег глумца.

Ако се то деси, биће тек други глумац у историји који је постхумно добио награду, а пре њега то је био Питер Финч 1976. за улогу у остварење Нетворк.

Qуо вадис, Аида - прича о геноциду у Сребреници

У филму Qуо вадис, Аида геноцид у Сребреници током рата у Босни и Херцеговини приказан је из перспективе мајке.

„Кад смо почели да радимо филм о Сребреници апсолутно сви су нам рекли да грешимо, да улазимо на терен који је немогуће савладати, да је то лоше за моју каријеру,&qуот; рекла је Жбанић за ББЦ на српском крајем прошле године.

Сценарио је почела да пише пре пет година у жељи да „драматичне и тужне приче буду приказане на филмском платну&qуот;.

„Емотивна прича о Сребреници је покушај да се људи помере са зацементираних позиција&qуот;, објашњава она зашто је одабрала причу једне мајке.

Наводи да „јунакиња филма, мајка коју покушава да заштити своју децу, може бити свако од нас&qуот;.

Дистрибутери у Републици Српској нису желели да прикажу у биоскопима, а део јавности у Србији га сматра „антисрпским&qуот;.

Српски кандидат за Оскара био је филм Дара из Јасеновца редитеља Предрага Гаге Антонијевића, али се није нашао на ужем списку.

И овај филм изазвао је контроверзе - од примедби да је површан, преко тога да се ради о „пропаганди&qуот; , до тога да није приказао праве размере злочина у логору Јасеновац током Другог светско рата.