Ткање универзума се шири надсветлосном брзином: Како је то могуће?
Спутник 22.03.2021
Један од основних закона физике, које је Ајнштајн поставио пре више од 100 година, јесте да постоји крајња брзина, преко које ништа не може да се креће. Брзина светлости. Та максимална брзина, 299.792.458 метара у секунди, је брзина којом све честице без масе путују кроз вакуум свемира.
Ако имају масу, могу се само приближити (али никада достићи) ту брзину. Максимала брзина кретање кроз средину која није вакум, мања је од брзине светлости у вакуму. Како онда можемо да видимо објекте у нашем универзуму, који су настали нешто после Великог праска пре неких 13,8 милијарди година, а који су удаљени до 46 милијарди светлосних година од нас? Како су успели да се за 13 милијарди година удаље 46 миљарди светлосних година, као да су путовали брзином
