Израел, политика и Нетањаху: Премијерова борба да остане на власти - с ким ће у коалицију

Израелски премијер Бењамин Нетањаху могао би да се бори да обезбеди довољно места у парламенту да би остао на власти, показују непотпуни резултати избора.

Са скоро 90 одсто пребројаних гласова, његов десничарски блок је на путу да освоји 59 места - два мање од потребне већине у израелском парламенту, Кнесету.

Изненађујуће, арапска странка, за коју се предвиђа да ће добити пет места, могла би да буде тас на ваги.

Коначни исход ће, између осталог, одредити ток израелских односа са Палестинцима.

Арапска странка Рам није саопштила да ли ће подржати Нетањахуа - неприродног савезника - да формира владајућу коалицију или ће подржати оне из блока партија које би се противиле да он остане на функцији.

Предвиђа се да ће противници Нетањахуа освојити 56 места, према најновијем бројању гласова.

Иако би им подршка арапске странке Рам могла дати већину, они су врло програмски различити и подељени и мало је вероватно да ће моћи да се договоре да раде заједно.

Ако ниједан блок не успе да обезбеди већину, земља би могла да се суочи са чак петим изборима од 2019.

• Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
• Косово отворило амбасаду у Израелу - зашто је то важно
• Израел и Уједињени Арапски Емирати постигли историјски договор

Ово гласање многи су видели и као референдум о раду премијера Бењамина Нетањахуа.

Избори су одржани недуго пошто су у Израелу укинуте многе мере у борби против корона вируса и две недеље пре наставка суђења Нетањахуу по оптужници за корупцију.

Премијер је негирао те оптужбе и тврди да су оне политички мотивисане.

Нетањахуова кампања била је усредсређена на кампању вакцинације против Ковида-19, по чему је Израел водећа земља у свету, као и на његов дипломатски успех у нормализацији веза са арапским земљама.

Претходна три изборна циклуса нису донела јасне победнике, а у децембру прошле године криза је превазиђена формирањем владе националног јединства.

Од прошлих избора у марту 2020, Израел је три пута практично затваран због пандемије Ковида-19.

Противници Нетањахуа су га оптужили да на лош начин руководи земљом у време кризе.

Ипак, привреда је претходних недеља поново почела да ради, а број заражених је у сталном паду.

Нетањаху тврди да је за то заслужан брз и ефикасан програм масовне вакцинације.

Шта показују непотпуни резултати?

Израелски изборни систем, облик пропорционалне заступљености, чини готово немогућим да појединачна странка победи на изборима.

Према Централној изборној комисији, премијерова десничарска странка Ликуд до сада је освојила 24,2 одсто гласова, а центристичка странка Јеш Атид главног опозиционог лидера Јара Лапида је друга са 13,9 одсто.

Израелски медији известили су да ће пребројавања резултирати тиме да Ликуд добије 30 од укупно 120 места у Кнесету, а Јеш Атид 17.

Политички савезници Нетањахуа, ултраортодоксне јеврејске странке Шас и Уједињен Јудеизам Торе, предвиђа се да ће добити девет, односно седам места; центристичка партија Плаво-белих министра одбране Бенија Ганца осам; Лабуристичка странка левог центра и националистичке странке Јамина и Јисраел Беитену по седам.

Савез арапских странака Здружена листа, странка Нова нада бившег савезника Нетањахуа Гидеона Сара и крајње десничарски савез Религијски ционизам требало би да добије по шест места, а левичарској странци Мерец и Рам по пет.

Ко би могао да успостави равнотежу?

Ако ниједан од два блока не обезбеди функционалну већину, Израел ће се суочити са новим изборима.

Ова својеврсна политичка парализа државе траје од априла 2019, када је Ликуд освојио највише гласова, али није успео да формира владајућу коалицију.

Коначни изборни резултати требало би да буду објављени касније ове недеље, али чини се да ће и Нетањаху и његовим ривалима бити потребна подршка Јамине и(ли) Рама да би осигурали већину.

Рам се раније ове године одвојио од Заједничке листе делом и због тога што је Рамов челник Мансур Абас рекао да је отворен за сарадњу са Нетањахуом на задовољавању потреба израелских арапских грађана, који чине око 20 одсто становништва.

У интервјуу у среду ујутро, Абас је рекао је да неће искључити придруживање било којој коалицији.

„Нисмо у ничијем џепу. Спремни смо да ступимо у контакт са обе стране&qуот;, рекао је израелској радио станици 103ФМ.

Арапска странка никада није учествовала у израелској влади и оне не деле десничарску идеологију Нетањахуа.

Јамину предводи Нафтали Бенет, бивши министар одбране, са којим Нетањаху има сложене односе.

Попут Абаса, Бенет није најавио на коју ће страну превагнути.

„Учинићу само оно што је добро за државу&qуот;, рекао је он после гласања у уторак увече.

Зашто је исход избора важан?

Коначни резултати утврдиће ко је задужен за једну од најмоћнијих земаља у региону, државу коју САД сматрају једним од најважнијих савезника.

Следећа влада ће такође обликовати односе са Палестинцима и арапским земљама.

Нетањаху се противи врсти пуноправне независне државе коју Палестинци траже на Западној обали, коју окупира Израел, и подржава јеврејска насеља на Западној обали и окупираном источном Јерусалиму.

Према међународном праву, насеља се сматрају илегалним, мада Израел то оспорава.

Евентуална центристичка или влада левог центра имала би веће шансе да покуша да оживи заустављене преговоре са Палестинцима и размотри територијалне уступке у замену за мир.

Исход избора би такође могао да утиче на суђење Нетањахуу због оптужби за корупцију, које би требало да буде настављено за две недеље.

Аналитичари сугеришу да би десничарска влада могла да покуша да блокира наставак суђења.

Премијер негира било каква недела.

Нетањаху је на власти од 2009, а претходно је и крајем деведесетих три године обављао функцију премијера.

Од оснивања државе 1948. године, Израел су често водиле коалиционе или владе народног јединства.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.24.2021)