Драгојловић: Држава у којој нема владавине права не може да постане члан ЕУ

Координаторка Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) Наташа Драгојловић изјавила је данас да најновији Извештај Европског парламента (ЕП) о Србији указује да су европарламентарци добро упознати са неспровођењем обавеза Србије по свим поглављима и областима када су у питању евроинтеграције.

Драгојловић је агенцији Бета казала да на бази извештаја ЕП, као и претходних извештаја Европске комисије, све чланице Европске уније граде политику према Србији и од тога зависи да ли ћемо отварати нова приступна поглавља и да ли ћемо према новој методологији имати приступ европским фондовима али да ће и према том новом приступу нагласак бити на политичким критеријумима и владавини права.

"Без слободних избора нема демократије. Држава у којој нема владавине права и поделе власти, није држава него неки провизоријум. Таква држава не може да постане чланица ЕУ. То важи за све државе кандидате и важило је одувек", нагласила је она.

На питање Бете, да ли се може очекивати да ће власт у Србији узети у обзир препоруке из Извештаја ЕП, обзиром да у последњих годину и по дана није отворено ниједно поглавље, Драгојловић је рекла да не очекује да ће овај извештај обезбедити политичку вољу код представника власти за испуњавање обавеза Србије ка чланству у ЕУ.

"Нисам оптимиста. Ова власт декларативно није одустала од евроинтеграција, али је јасно, по реакцијама политичара на овај извештај, да не разуме шта значе демократија и владавина права и за функционисање и за углед неке државе", истакла је она.

Упитана да ли ће власт разрешити афере које су навели европарламентарци, као што су Јовањица, Савамала, Крушик и Телеком, Драгојловић је казала да ће представници власти тврдити да су судски поступци у току.

"Српска напредна странка (СНС) има подршку 63 одсто гласачког тела. Када су пре девет година дошли на власт обећали су бескомпромисну борбу против мафије и корупције. Међутим, ми у овом тренутку немамо решене случајеве високе корупције и организованог криминала, а на томе се види да ли постоји владавина права, независно правосуђе, слобода и заштита новинара и институција које то гарантују без обзира ко је на власти. То је за девет година морало да се обезбеди", навела је координаторка НКЕУ.

Додала је да на примерима борбе против корупције и криминала, ЕУ оцењује да ли у држави постоји полицијски, тужилачки и правосудни систем, и да од тога зависи да ли је нека држава спремна да примењује принцип владавине права.

"Од свих земаља кандидата за чланство у ЕУ се очекује да докажу да су способне да се изборе са организованим криминалом и корупцијом, како би тиме доказали да имају независно правосуђе. Ако не постоји независно правосуђе, онда не може да се разговара о отварању ниједног другог поглавља", истакла је Драгојловић.

На питање Бете, да ли има утисак да насупрот извештајима ЕП водећи европски лидери попут Емануела Макрона или Ангеле Меркел немају примедбе на политику која се води у Србији када је у питању владавина права, Драгојловић је казала да су поједине чланице ЕУ "патентирале" и примениле у пракси модел "стабилократије" на Западном Балкану.

"Неко је закључио да на Западном Балкану демократија није могућа и да је због тога боље применити принцип стабилократије. То је велика грешка", оценила је она.

Не могу да верујем, нагласила је Драгојловић, да било ко од европских званичника може да подржава криминал и корупцију на Западном Балкану, па и у Србији.

"Па толико је новца и техничке помоћи ЕУ је уложила управо у борбу против тих појава и јачање институција. То што смо ми изложени таблоидној комуникацији, повишеним тоновима и говору мржње, не значи да треба да очекујемо од дипломата и званичника да тако разговарају. Није реално да неке друге државе или ЕУ поставља и смењује владе по Западном Балкану", закључила је Драгојловић.

У Извештају Европског парламента који је јуче усвојен са 538 гласова "За", док је против било 69 и уздржаних 79 посланика, истиче се да су напади на новинаре и невладине организације у Србији неприхватљиви.

Истиче се и да Србија иманајмању стопу усклађености са спољном политиком ЕУ и да се то мора променити.

Очекује се да међустраначки дијалог око изборних услова буде кључан за напредак по питању квалитета политичке утакмице и демократије.

Наведено је да је важно постићи свеобухватни споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине.

Посебно је наглашено да Србија цео поступак ка укључивању у ЕУ може убрзати само ако се спроведу кључне промене, утврђене у новој методологији проширења, везане за уврежење владавине права и темељних слобода.

Оцењено је да би Србија требало да отвори неко ново поглавље у преговорима с ЕУ још током овог семестра, уз опаску да се од српских власти очекује напредак у независности судства и битки против корупције и организованог криминала.

(Бета, 26.03.2021)