Русија, протести и полиција: Стуб срама - зашто цвета култура извињавања пред камерама

Феномен извињавања пред камерама у Русији узима све више маха - опроштај за своје поступке јавно траже демонстранти, тиктокери, ТВ звезде, али и државни службеници.

ББЦ објашњава како се у Русији формирала култура покајничких видео-обраћања и како полиција користи срам и кривицу за прогон политичких неистомишљеника.

• „Велики брат” вреба демонстранте на улицама Москве
• „Стасала је генерација која не зна за страх” - како су се заталасали протести у Русији
• Да ли протести због Наваљног угрожавају Путина

На дан скупа подршке руском опозионару Алексеју Наваљном 23. јануара, поводом његовох хапшења по слетању у Русију, становница Пскова Јекатерина Бељајева окачила је два видео-снимка на друштвену мрежу ТикТок.

Први видео је нецензурисан и на њему се чује како она кроз прозор аутомобила виче: „Ј***ни полицајци&qуот;.

На другом снимку, Бељајева на ивичњак испред зграде Федералне службе безбедности ставља пакет са комплетом постељине са натписом Опрати до сутра, алудирајући на истраживање тима Наваљног о могућој умешаности руских безбедњака у тровање, који су му отров наводно ставили у доњи веш.

„На мом каналу раније није било политичког садржаја, али је у јануару ТикТок постао место на којем сам могла да чујем истините вести, за разлику од јавног сервиса&qуот;, објашњава Бељајева властити поступак.

„Била сам револтирана кршењем људских права у случају Наваљног - не доживљавам ја њега као политичара који треба да буде на челу државе, него ми га је било жао, онако људски&qуот;.

Иако је Бељајева убрзо обрисала снимке, изгледа да је већ било касно - на друштвеним мрежама почела су да јој стижу питања где се то могу погледати снимци о федералном прању веша.

То ју је навело на сумњу да се полиција заинтересовала за обрисане садржаје.

Полиција је на крају успела да прибави ове снимке контактирајући ТикТок, а видео су делили по интернет групама које махом окупљају становнике Пскова.

Девојка је убрзо добила и позив на информативни разговор.

На испитивању је било троје полицајаца, а Бељајева је оптужена за увреду службеног лица.

„На мене су вршили психолошки притисак, али то није ништа ново, стално то раде.

„После писмених објашњења и саслушања, потпуковник ми је, чини ми се, рекао - па, Каћа, хајде да се извиниш пред камером&qуот;.

У собу је ушла девојка са професионалном камером, за коју су рекли да је из МУП-ове службе за односе са медијима.

„Ма дај да те снимимо, то ће ти бити плус на суду, а и добро је за карму&qуот;, упорно ју је убеђивао полицајац.

• Алексеј Наваљни - најгласнији Путинов критичар
• Спотови подршке Путину, а учесници некад и не знају шта снимају
• Алексеј Наваљни криви Путина за тровање

Видео њеног извињења полиција је касније објавила на друштвеним мрежама, уз пропратни текст:

На друштвеним мрежама често срећемо смеле кориснике.

Неки им се диве, али запамтите, у животу није увек све тако.

Док јурите за хајпом, што је замка у коју је лако упасти у овим турбулентним временима, не заборавите да свако од нас сноси одговорност. Ево једног примера из Пскова.

Бељајева је пристала и извинила се пред полицајцима који се спомињу у првом обрисаном видеу.

„Затим ми је рекао: 'Хајде још један да снимимо за ФСБ, шта, није ти ваљда тешко'?&qуот;.

Девојка каже да јој је постало непријатно.

„То је било психички тешко, посебно пред ФСБ-ом...

„Ништа лоше нисам урадила.

„Океј, шала није успела, али у томе нема елемената кривичног дела. Зашто сам, побогу, дужна да се извињавам ако нисам никога лично увредила?&qуот;, пита се Јекатерина у разговору за ББЦ.

Ипак, на крају је снимила видео.

После неког времена, снимци у којима се Бељајева извињава осванули су у градским интернет групама, иако јој је у полицији речено да су снимци искључиво за службену употребу.

Револтирана девојка поново је отишла у полицију да пита зашто су то урадили.

„Потпуковник са којим сам разговарала исколачио је очима&qуот;, препричава.

„Показала сам му једну од група на друштвеној мрежи ВКонтакте на којој су се нашла моја извињења.

„Прво је почео нешто да трабуња о монтажи, а затим је обећао да ће то средити, међутим снимци и даље нису уклоњени&qуот;.

Ово што се догодило Јекатерини Бељајевој само је један у низу случајева извињења пред камерама која су у 2021. у Русији постала уобичајена пракса.

• Путинов пријатељ и олигарх Ротенберг тврди - палата на Црном мору је моја
• Луксуз, буђ и лажни зидови „Путинове палате&qуот;
• Мрачна страна живота милијардера

„Поприлично понижавајућа пракса&qуот;

Антрополошкиња Александра Архипова, виша научна истраживачица Школе за савремене хуманистичке студије, каже за ББЦ руски сервис да је циљ оваквих снимака стављање на стуб срама.

„Ритуали кривице и срама појављују се у културама када никну сумње у постојеће норме које је онда потребно хитно заштити. Тада се не поручује само да је кршење тих норми лоше, него се тиме поручује и како ће проћи они који су их нарушили&qуот;, објашњава Архипова.

Феномен објављивања писаних извињења у Русији најчешће повезују са Кавказом, а нарочито Чеченијом и њеним лидером Рамзаном Кадировим.

Ипак, додаје Архипова, овакава пракса није позната само на Кавказу и у Русији.

Социолог Алексеј Титков, сарадник Московске више школе друштвених и економских наука, објавио је рад о томе како су ове ритуалне кривице и срама користиле зараћене стране оружаних сукова у Украјини.

Примера ради, у фебруару 2014. у украјинском граду Љвов, припадници специјалних јединица МУП-а Украјине морали су на коленима да траже опроштај од становника на месту где су се одржавали протести током Наранџасте револуције.

У октобру исте године, луганска телевизија приказала је снимке јавног бичевања локалних козака.

Социолошкиња Ирина Костерина, програмска координаторка Фонда Генриха Беља и експерткиња за северни Кавказ, сагласна је да сам поступак јавних извињења није откриће Кадирова.

„Оно постоји у многим културама, посебно у такозваним културама части, где част ужива посебно место међу моралним вредностима&qуот;, објашњава Костерина.

„Ту спадају, на пример, многе азијске земље у којима се сматра страшним и понижавајућим кад неко окаља углед&qуот;.

Тема покајања пред камерама почела је активно да се обрађује у Русији због оног што се догађа у Чеченији.

Први случај јавних извињења који је имао одјека догодио се у децембру 2015. године Ајшати Инајевој, запосленој у рехабилитационом центру.

Инајева је послала гласовну поруку на Воцапу, у којој се пожалила на разметљивост Кадирова и сиромаштво Чечена.

На крају, добила је позив да се састане лично са Кадировим и чеченским службеницима.

Тај састанак су емитовали на чеченској националној телевизији „Грозни&qуот;.

Жена погнуте главе која је једва одвајала поглед са пода, казала је да јој се помутио ум и повукла је изговорене речи.

Кроз неколико дана још једног Чечена ставили су пред камеру.

Адам Дикајев снимљен је како хода на траци за трчање без панталона и пева песму Мој најбољи друг је председник Путин.

Тако је кажњен јер је критиковао понашање Кадирова на друштвеној мрежи Инстаграм.

„Кадиров доста времена проводи на Инстаграму и полаже велике наде у визуелни начин комуникације као средство идеолошке владавине у републици&qуот;, објашњава социолошкиња Костерина.

„Ово је мера моралног застрашивања људи јер је сам поступак прилично понижавајући. Види се да они то не раде добровољно, него принуђено&qуот;.

Костерина напомиње да се по људима који се нађу у тим покајничким клиповима види да су их тукли: „Или ћеш пристати на тај понижавајући поступак или ти следи још више понижавајуће физичко насиље&qуот;.

Чеченски публицисти Ризван Ибрахимов и Абубакар Дидијев 2016. године позвани су на састанак Кадирова са историчарима и писцима на којем су критиковили њихов рад - на крају су се извинили пред камерама.

Ибрахимов је касније саопштио да су га пре састанка мучили струјом.

А прошле године се у појединим кавкаским интернет групама појавио видео у којем модератор једне опозиционе групе седа на флашу.

Јавна извињења и срамоћења у програмима уживо постали су пракса и у другим републикама северног Кавказа.

Опозициони портал „Кавкаски чвор&qуот;, који је блокиран у Русији, води посебну хронику у којој сакупља такве случајеве.

Хроника показује да разлог за извињавање не мора бити само критика на рачун Кадирова или неког државног службеника, него и прекршаји попут пуцњаве у ваздух на свадбама, оштећења школске ограде и бављење гатањем и врачањем.

Како Русија контролише интернет

„Не буди као Васја&qуот;

Постепено је феномен јавних извињења захватио читаву државу - у последњих неколико година објављено је на десетине видеа на којима се Руси кају за своје преступе.

Познате личности почеле су да траже опроштај пред камерама.

Звезде канала ТНТ су се 2017. извиниле становницима Ингушетије због шале на рачун локалне ескорт девојке.

Репер Гнојни снимио је видео у којем је затражио опроштај од Чечена, Кинеза и Јермена.

После саобраћајне несреће са смртним исходом јавно се обратио и глумац Михаил Јефремов.

• „Хоћеш у царство небеско? Падни на колена и покај се!” - Страшан живот деце у манастиру игумана Сергеја
• Ко је руски историчар осуђен за сексуално злостављање

Феномен није заобишао ни државне службенике - запослени у Министарству природних ресурса Краснодарског округа, Сергеј Кравец, у фебруару ове године морао је да се извини судијама које је оптужио за корупцију.

Ова култура ушла је у свакодневицу и обичних Руса - хабаровски таксисти су 2017. терали путнике који нису имали да плате вожњу да се умију зеленом течношћу.

Како је снимак постао виралан, непознате особе пронашле су једног од возача и снимиле видео на којем се он умива истом том течношћу.

Миц по миц, методу јавних извињења усвојили су и служба за медије Министарства унутрашњих послова и Истражни одбор Русије.

Према запажањима антрополошкиње Александре Архипове, снаге безбедности се са посебни жаром боре против лажних вести.

Од како је почела пандемија корона вируса на таквим снимцима појављивали су се људи који су полемисали о гласинама у вези са болешћу.

Једну становницу Иркутског округа, Јевгенију Њекрасову, у априлу 2020. оптужили су да шири лажне вести јер је у фитнес групи на Воцапу говорила о дијагнози главне лекарке локалне болнице.

Од жене су затражили да се извини лекарки.

Њекрасова је казала медијима да је хтела да јој се извини лично, али ју је полиција наговорила да сними видео јер се лекарка наводно налазила у самоизолацији.

Попут псковске тиктокерке Јекатерине Бељајеве, која се извинила ФСБ-у за видео о прању веша, Њекрасова није ни претпоставила да ће се снимак наћи на локалној телевизији и по интернет групама.

Жену су казнили у мају са 30 хиљада рубаља због ширења лажних информација, а почетком 2021. казну су одложили.

Сличне видее МУП је снимао и у другим регионима - становник Дмитрова јавно се покајао због онога што је рекао на друштвеним мрежама о оболелима у Уљановској области, док се становник Бугуљме извинио за поруке о зараженима Ковидом-19 у Казању.

Архипова и неколико њених колега су 2020. објавили рад „Путеви руске инфодемије&qуот;, у којем су проучили покајничке видее људи оптужених за ширење лажних информација.

„Поуздано знамо за најмање 15 таквих случајева у фебруару, марту и априлу 2020. године.

„Снимци извињења су постављани на сајт МУП-а, а у минимум два наврата емитовали су се на локалним телевизијама&qуот;, наводи се у раду,

„Штавише, на основу саопштења за медије МУП-а локална штампа писала је чланке о тужној судбини оних који шире лажне вести, позивајући грађане да не буду као Васја - и ово је још један пример ритуала кривице и срама&qуот;, истичу аутори.

Ко је Владимир Путин - најдуговечнији лидер савремене Русије

На мети полиције нашли су се и тиктокери.

Тинејџер из Чите у јуну се извинио за видео који је заинтересовао полицију, а на којем се види како пали цигарету на свећу у храму.

„Једноставно сам то урадио за себе, из чисте глупости.

„Никога нисам хтео да вређам. Изгледа сам глуп. Прво кажем хоп, па тек онда скочим&qуот;, рекао је.

Касније му је суд одредио друштвено-користан рад.

А у фебруару полиција је задржала тиктокера који је полуодевен плесао испред Мамајевог Кургана у Волгограду.

Против блогера покренут је кривични поступак.

На његовом профилу појавио се снимак са најискренијим извињењима, а локални одсек МУП-а објавио је још један засебан видео.

Антрополошкиња Архипова сматра да су извињења пред камарема постала најпогоднија мера за решавање проблема ван суда јер се врло лако спроводе:

„Немамо закон који од Наваљног прави табу тему, зато је недопустиво осудити човека јер је на снегу написао Наваљни.

„Дакле, примениће се нешто друго.

„Исто тако нема закона који забрањује ругање ФСБ-у, зато ће се, ако неко то ради, примењивати овакви понижавајући видео снимци&qуот;.

Сестре Хачатуријан: Суђење које је шокирало Русију

„Нећеш подржавати оног који блеји пред камером&qуот;

До лета 2020. године пракса јавних извињења се толико проширила да је усвојена и у иностранству.

Руски портал Медиазона детаљно је писао о томе како је полиција у Белорусији масовно присиљавала учеснике протеста против председничких избора на којима је званично победио Александар Лукашенко да се извињавају пред камерама.

Када су у јануару у Москви и у другим градовима почели протести подршке Алексеју Наваљном на којима је било више хиљада људи, испоставило се да се руским снагама безбедности ипак допао белоруски приступ.

Снимке извињења учесника митинга 23. јануара, Министарство унутрашњих послова и Истражни одбор Руске Федерације почели су да избацују један за другим.

ББЦ је већ писао о томе да су видео-снимке правили демонстранти оптужени за нападе на полицију током протеста у Москви.

Снимци се праве по устаљеном обрасцу, а најчешће имају три дела - на почетку се гледаоцима прикаже само прекршај, онда агресивно хапшење и на крају преступник који се дубоко каје.

У покајничким снимцима, оптуженици позивају људе да не дозволе себи такве грешке.

Сличан је снимак изашао са осамнаестогодишњим тиктокером Константином Лакејевим у главној улози који, у сада већ добро познатој сцени, напада аутомобил ФСБ-а на московском Цветном булевару.

„Молим све који имају везе са овим да ми опросте - и државни службеници, и полицајци, ма сви који и имају и немају везе са овим.

„Овако нешто више се никада неће поновити&qуот;, говори младић у видеу.

Сличне су видео-снимке качили и органи безбедности у другим регионима - Краснодарски крај и Санкт-Петербург.

А у емисији „60 минута&qуот; на јавном сервису недавно су приказана извињења ростовског тинејџера који је на друштвеним мрежама прокоментарисао понашање полиције.

„Нисам схватио да би овај текст и његово објављивање могли да имају далекосежне последице по друштво&qуот;, каже тинејџер у снимку постављен испред огласне табле „Тинејџер и закон&qуот;.

У појединим случајевима клипове извињења нису објавиле службе за медије снага безбедности, него провладини телеграм канали, као што је канал Кремљевска праља.

Дмитриј Пискунов, адвокат ОВД-Инфо и бивши шеф севернокавкаског огранка Комитета против тортуре, подсећа да се Русијом одавно раширила пракса снимања самог хапшења, када маскиране снаге безбедности држе осумњичене, а они тада признају кривицу.

Међутим, оваква пракса се углавном користила када су у питању дела са озбиљним медијским потенцијалом - редимо, приликом истраге терористичких напада, каже адвокат.

Што се тиче тренутног таласа покајничких видеа, према мишљењу Пискунова, овакво средство не само да учвршћује доказе о кривици човека који сам призна злочин, него се може користити и у пропагандне сврхе.

Сам чин извињења неизбежно утиче на то кога ћемо јавно подржати, подвлачи антрополошкиња Архипова.

„Подржаћеш несаломљивог опозиционара, али нећеш подржати човека који блеји пред камером и говори како није у праву&qуот;, објашњава.

Заправо, за сада нема кампање јавне подршке онима који су оптужени 23. јануара, као што је то био случај са кривичним делима за масовне нереде 2012. и 2019. године.

Зато ће тренд јавних извињења само расти, сматра Архипова и додаје да можемо очекивати да ће опроштаје тражити и учесници потенцијалних пролећних протеста које планира опозиција.

„Држава почиње да се заснива на моралним и верским нормама&qуот;

Високи руски званичници и безбедносни службеници до сада нису критиковали праксу јавних извињења, нити су процењивали њену законитост.

Према речима адвоката ОВД-Инфо Пискунова, у теорији се присиљавање на извињење, посебно ако долази од запосленог приликом његове реализације, може класификовати као злоупотреба службеног положаја или његово прекорачење.

Поред тога, Пискунов сматра да се овакав притисак може оценити као напад на слободу говора.

У Русији случајеви присиљавања на покајничке снимке нису истражени.

Почетком године, организација Правна иницијатива затражила је од Стразбура да процени овај феномен, те је упутила тужбу Европском суду за људска права (ЕСЉП) у случају становника Ингушетије, Рустама Љанова.

Стриц Љанова, Ибрахим, у јесен 2018. снимио је видео поруку Јунус-Беку Јевкурову, тадашњем првом човеку Ингушетије.

У снимку је критиковао власт због одлуке, која је потресла републику, да део ингушетске земље преда Чеченији.

Ибрахим Љанов живи у Европи, а у Ингушетији су, месец дана након објављивања снимка, његовог нећака Рустама посетили наоружани људи у црном.

Из тужбе следи да су га стрпали у кола, да му нису дали чак ни да се обује, те да су му ставили повез на очи, одвезли га на саслушање и запретили окрутним обрачуном.

После овога затражили су од њега да се пред камером извини у стричево име Јунусу-Беку Јевкурову и председнику ингушанске владе Зелихману Јевлојеву.

Онда су га отмичари избацили на бензинској станици и посаветовали га да се не жали надлежнима, али је он то ипак урадио.

Питање отмице мушкарца у Русији није ни покренуто.

Такође, идентитет отмичара и даље није познат, иако барем један од њих, према исказу Љанова, није скривао да припада групи полицијске управе Малгобек.

У тужби се наводи да су отмичари прекршили право Љанова на слободу говора.

Он и његови адвокати сматрају да је присиљавање на извињење имало отрежњујући ефекат не само на породицу Љанова, него и на све оне који би хтели јавно да устану против поступака ингушенских власти.

Процват културе присилних извињења и ритуала кривице и срама представља алармантан сигнал друштву, сматра антрополошкиња Архипова.

„Брзо и лако прибегавање окрутним обрачунима доводи до лоших последица&qуот;, оцењује она.

„То значи да друштво ка решавању проблема иде путем моралних притисака, а не правно, што доводи до његове архаизације.

„Ово указује да држава почиње да се заснива на моралним и верским нормама, а не на закону&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.01.2021)