Прича о мочвари у којој се сви давимо
Крагујевачке 09.04.2021
Жанровска литература код нас, иако врло радо читана, не ужива нарочити статус поготово код оних критичара и теоретичара који од писане речи очекују искључиво нешто као „веееликиии рускиии роооман”, што је и сам Никола Кољада исмевао у својој славној драми „Мурлин Мурло”.
Можда је и разлог томе, да парафразирамо тезу Зорана Живковића, нашег барда најпопуларнијег жанра ове књижевне гране научне фантастике, који каже „да летећи тањири не слећу у Лајковац”. Можда и не, али ако смо због лоакције „међу шљивама” скрајнути са мејнстримова Ес Ефа, бар што се криминала као жанра тиче, далеко од тога да нам је ту нешто страно. Да се не лажемо. А тек што се тиче намештања фудбалских утакмица, ту смо стварно „на домаћем терену”. Зато је
