Mihajlovićeva: Ako može „spremačica“, zašto ne bi moglo „inženjerka“?
RINA 09.04.2021
„Često slušamo kako rodno osetljivo izražavanje narušava lepotu našeg jezika i da nam nije potrebno, jer su sve reči koje se koriste primenjive i na muškarce i na žene.
Međutim, u našem jeziku postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu. Takve reči su „čistačica“, „kuvarica“, „kasirka“, „vaspitačica“ i uglavnom se radi o nazivima za zanimanja koja su slabije plaćena i manje cenjena. Zašto onda pojedincima reči „direktorka“, „predsednica“, „sutkinja“, „inženjerka“ paraju uši i „štete“ našem jeziku? Da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne