У немачком породилишту
Политика 10.04.2021
Погледам прозор и сетим се како сам прошли пут у бањалучком породилишту на прозор стављала деку јер је децембарски ветар на Паприковцу хладио собу. Размишљам зашто је код нас покидано, старо и пуно жохара, зашто чесме не раде и како смо после порођаја морале чекати ред на једну туш кабину. На жалост, код нас је све иструнуло и душек на кревету, и однос према људима. Све.
Са собом сам понијела мирис опалог лишћа бањалучких липа по којем газе пролазници, редослед зграда у улици којом сам пролазила и све друге лијепе тренутке. Оне оне због којих сам отишла оставила сам забораву. Кренем даље кроз живот као да сам се родила и живјела баш ту гдје сам сада, јер не кажу џабе, да се на боље лако човјек навикне. Било ми је чудно да ме на самом улазу дочекају са осмехом. Немам осјећај кривице што сам морала доћи, а не осјећам ни болнички
