Преминуо композитор Зоран Симјановић: Играјмо тај танго смрти, као онај страшни даса Флојд

Култни домаћи филмови Национална класа, Балкан Експрес, Маратонци трче почасни круг, серија Грлом у јагоде, можда не би било тако успешни да није било музике у тим остварењима.

А за све то и за још много, много других песама, сонгова, композиција заслужан је један човек - Зоран Симјановић, који је преминуо у недељу, 11. априла 2021.

Медији су претходно пренели да је Симјановић заражен корона вирусом.

Био је један од најплодоноснијих композитора на овом простору - направио је музику за више од 60 филмова, за 50 серија, 600 спотова, 300 сати телевизијске музике.

• Сахрањен Ђорђе Балашевић - Панонски морнар који је „песмом спасавао свет&qуот;
• Преминуо Предраг Живковић Тозовац: „Све је пунија небеска кафана&qуот;
• Преминуо Миша Алексић, басиста Рибље чорбе и аутор песме „Амстердам“

Творац је и Симфоније нових идеја, прве и једине симфоније настале у независној Републици Србији (дакле, од 2006. године).

Током шездесетих свирао је у југословенским рок бендовима Силуете и Елипсе, победника прве Београдске гитаријаде 1966. године.

Ко је био Зоран Симјановић?

Рођен је 11. маја 1946. године у Београду, где је завршио Музичку академију.

Вишеструко је награђивани композитор како у бившој Југославији, тако и у иностранству.

Компоновао је музику за многе филмове: Специјално васпитање, Мирис пољског цвећа, Национална класа, Земаљски дани теку, Сећаш ли се Доли Бел, Отац на службеном путу, Маратонци трче почасни круг, Балкан експрес, Вариола вера, Тајванска канаста, Шта се згоди кад се љубав роди, Сабирни центар, Танго аргентино, Вирџина, Буре барута, Тито и ја, Урнебесна трагедија, за серију Грлом у јагоде.

хттпс://твиттер.цом/аренаспорт_тв/статус/1381262706557194245

Од 1965. до 1999. године је издао 24 музичка албума.

За музику из филма Сјај у очима нарађен је главном наградом у Монте Карлу, победивши тада Ениа Морикоена.

Симјановић је добитник награде „Дарко Краљић&qуот;, Награде града Београда, награде за животно дело и друге.

Добио је титулу почасног грађанина Валенсије, заједно са чувеним француским шансоњером и глумцем Ивом Монтаном (1983. године).

• Горан Паскаљевић - одлазак члана „златне прашке петорке“
• Одлазак Власте Велисављевића - глумца „најведријег духа&qуот;
• Преминуо глумац Борис Комненић

Шта је говорио Симјановић?

На трибини у ЕУ инфо центру у Београду, 2016. године, Симјановић је причао о почецима рокенрола у Србији и Југославији, чији је био активни учесник.

„Имао сам комшију Дулета са којим сам 'ратовао' око тога ко ће да има неку тада тешко доступну ствар.

„Тако сам ја добио неке ципеле које су тешко могле да се набаве из иностранства, али ме је он 'сатро' када је добио плочу Тутти фрутти Елвиса Прислија.

„Пуштао ми је по цео дан, гласно, да ме нервира&qуот;, говорио је Симјановић са осмехом.

Причао је и о начину забављања младих у време шездесетих година прошлог века.

„Ми смо тада у школи имали грамофоне и магнетофоне. Ова данашња омладина и не зна како то изгледа.

„И кад би била журка, онда би се цело вече пуштала једна те иста плоча, односно најновија коју би неко добио.

„Тако смо, рецимо, цело вече слушали Ох, Царол (певач Нил Седака) или Лет'с твист агаин&qуот;.

Бенд Сиулете сматра се пиониром рокенрола у ондашњој Југославији.

Први градски рокери Зоран Мишчевић и Илија Ика Станић, заједно са Симјановићем, Браниславом Глушчевићем и Мирославом Минетом Минићем, свирали су разне песме које су дошле из иностранства, пре свега Америке, а највише групе Схадовс (Сенке).

Сиулете су настале истог дана када је чувени амерички бенд Схадовс са Клифом Ричардсом објавио први ЛП албум.

А то тада, наравно, није могло да се зна.

„Чудно је како се то негде све намести, тамо негде у некој васиони...&qуот;, прокоментарисао је Симјановић на тој трибини.

• Како је Југославија слушала рокенрол
• Четири деценије Пакет аранжмана - „светог грала“ новоталасног Београда
• Фолк музика на филму: Комедија или тешка депресија

И још једна коинциденција.

За први соло наступ групе Сиулете имале су идентичан избор и редослед песама, као хиљадама километара удаљен Џејмс Браун, који је 1968. године био позван да бесплатним наступом на телевизији спречи крвопролиће на улицама разних америчких градова, јер су црнци већ били изашли на протесте због расне нетрпељивости белаца.

„Када смо наступали са Ђоком Марјановићем (чувени шлагер певач) у пуном Дому синдиката то је већ било нешто, нешто велико.

„После тога су ме и комшије другачије гледале, са поштовањем, и причале: 'Е, ево га овај уметник, свирао је са Ђоком'&qуот;.

После Сиулета, Симјановић је наставио у групи Елипсе која је била победник прве Београдске гитаријаде 1966. године.

На тој Гитаријади окупило се више од 15.000 људи што је за оно време било невероватно.

Организатори су тада зарадили много новца, а према присећању Симјановић, у страху да не заврше у затвору, јер је у време социјалистичке Југославије капитализам био нешто субверзивно и непожељно, све су уплатили у Фонд за борбу против рака.

После овог успеха, Елипсе су добиле позив легендарног композитора Зорана Христића да учествују у филму Немирни, редитеља Кокана Ракоњца (1967. године).

Христић је контактирао Симјановића и рекао му: „Слушај, треба да компонујем рок музику за филм, а ја то немам појма. Треба да ми помогнеш&qуот;.

У филму, чланови групе Елипса свирају рок у дискотеци, а млади млате главама у екстази и одједном музика престаје.

Певач се обраћа публици: „Које године је био Косовски бој?&qуот;.

Из публике се чује женски глас (глумица Злата Нуманагић): „Хиљадутриииистаосамдесетдеветеееееее&qуот;.

То наилази на одобравање, а секунд касније, група наставља да свира тамо где је стала.

Симјановић је објаснио да је идеја била да се „покаже да омладина која слуша рок није необразована, да нису то неки чудаци, већ да иду у школу, да уче, да знају&qуот;.

„И тако је улетело ово питање о Косовском боју&qуот;, испричао је Симјановић.

Симјановић је после тог филма прекинуо студије права и уписао Музичку академију.

„Тада ме је Зоран Христић питао. 'Је ли, докле си стигао са студијама музике?'.

„Ја му кажем да не студирам музику, него право.

„Одговорио ми је: 'Ти, бре, ниси нормалан! Какво право, види какав таленат имаш за музику'&qуот;.

Елипсе су свирале и са тада чувеним светским групама Тхе Сеарцхерс и Тхе Холлиес када су оне гостовале у Београду, као и са чувеном италијанском певачицом Ритом Павоне.

У Елипсама је певао Еди Декенг, момак из Конга који је студирао у Београду, а захваљујући његовом француском језику, групу је управо прославила песма на том језику - Ле Телепхоне.

„Нисмо тада знали енглески језик, па само 'набадали'.

„Сећам се оне чувене песме коју смо снимили. Уместо 'Холд он ме', јер нико од нас није тада имао појма шта то значи, чује се како у једном споту певамо 'Дон'т го, ајм каминг'.

„Хахахаха, шта ћете нисмо тада знали енглески...&qуот;, испричао је Симјановић, уз опаску: „Занимљиво, све ове локације на којима смо снимали гађане су током НАТО бомбардовања 1999. године&qуот;.

• Мира Фурлан - „хероина, крхка и снажна&qуот;
• Преминуо глумац Борис Комненић
• Одлазак Власте Велисављевића - глумца „најведријег духа&qуот;

О музици за филмове и серије

Симјановић је за живота чувао рачун из куповине првих оргуља, и клавир на којем је свирао његов деда, али и писаћу машину свог оца, који се бавио адвокатуром.

Она му је, рекао је, послужила као инспирација за неколико музичких дела.

Кад је реч о телевизији и филму, Симјановићево ватрено крштење била је серија Грлом у јагоде.

хттпс://твиттер.цом/ото_бгд_/статус/1381264362040659975

Срђан Карановић тражио је погодног композитора, да би на препоруку Горана Марковића, изабрао Симјановића.

„Први пут у животу сам рекао: 'Дај боже, иако не верујем у бога, да добро испадне музика у серији због Ђиђе (Срђан Карановић), да му не упропастим све.

„Он се баш много борио за мене.

„Углавном, биле су две верзије за 'Грлом у јагоде'. Ова коју сви знате и друга, коју сам назвао 'Балканска', иначе мени лично фаворит.

„Али био сам надгласан и тако се показало да демократија некад може и да помогне&qуот;, рекао је кроз осмех.

Присетио се Симјановић још једне анегдоте у вези са серијом Грлом у јагоде.

„Наш гитариста Симица постао је отац, родио му се син, али је стално на пробе долазио мртав уморан.

„'Човече, он никад не спава, стално се буди', говорио нам је.

„Ја сам му дао снимак целе музике за Грлом у јагоде и рекао му: 'Пусти му ово, можда помогне'.

„Наредног дана долази Симица и виче са врата: 'Заспао је! Заспао је'&qуот;, испричао је Симјановић.

хттпс://твиттер.цом/цлаирвоиант71/статус/1381273832921690118

хттпс://твиттер.цом/јојасд3/статус/1381255366768476160

Кроз музичко стваралаштво Симјановић је ишао од рока, преко класичне музике, до фолка (филм Сок од шљива).

„Филмски композитори су сваштари, морају да знају све и да компонују за разне филмске и телевизијске жанрове.

„Тражи се да будеш оригиналан, дакле да се то нигде пре није чуло, али да истовремено има логике и везу са причом и филмом, серијом.

„Мора да се осети тренутак, потреба да си то хтео да ставиш баш на том месту у филму&qуот;, рекао је Симјановић.

Још једно Симјановићево дело дубоко се укоренило у свет свих оних који воле домаће филмове.

Балкан експрес и музику из тог филма многи свакодневно певуше.

За њу је награђен Златном ареном на Филмском фестивалу Пули 1983. године.

Симјановић је рекао да је музику из тог филма посветио свом течи, који је свирао усну хармонику и имао свој квартет усних хармоникаша.

„Док сам смишљао шта да радим, какву музику да правим, дођоше они један дан код нас у кућу и почеше да свирају. Помислим: 'То је то, усну хармонику, то ћу да ставим'&qуот;.

Испричао је да је шлагере за тај филм смишљао по сопственом осећају, уз сјајну асистенцију текстописца Марине Туцаковић.

А и, додао је, певач Тома Здравковић је био пун погодак.

„Звао сам га и за 'Балкан експрес 2'. Јавио ми се на телефон и рекао ми: 'Симке, ја сам идем у болницу и на знам кад ћу да изађем'.

„Ја му кажем: 'Ма, дај Томо, излазиш брзо, а он мени још јасније: 'Симке, НЕ ЗНАМ кад ћу да изађем. Узми неког другог'.

„Ја позовем Предрага Живковића Тозовца, који ми каже: 'А Тома!?'. Испричам му, па он позове Тому. И тако је испало...&qуот;, испричао је Симјановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.11.2021)