“О нади која ипак не умире и срећи коју до Салета нису упознали”
Недељник 16.04.2021 | Урош Јовичић
“Молим вас, докторе, немојте опет да ми прекинете везу”, рекла је забринуто, ослушкујући да ли јој је препознао глас.
Овај пут није прекинуо. “Да, знам ко је”, рекао је доктор. “Да ли се нешто променило?” “Ама баш ништа. И даље само ћути, смешка се, чита ону Фулгамову глупу књигу и слуша Стоне Росес. Покушала сам да разговарам са њим, али је једино што ми је рекао – сањам Истанбул”, рече она и са друге стране зачу усклик задовољства. “Ма драга моја, то је сјајно, онда је све јасно…”, рече доктор. И тако поче причу… Усред вечере Жељка Обрадовића и Миленка Савовића у “Клубу
