Принудно исељење и извршитељи: Случај породице Лаловић у 300 и 500 речи

Кордон полиције испред улаза у зграду, неколико ухапшених активиста, возило Хитне помоћи које ужурбано одлази, док конопац и даље виси на тераси стана на другом спрату.

То је епилог исељења породице Лаловић у београдском насељу Бежанијска коса.

Гојко Лаловић, пензионисани пуковник Војске Србије, годинама се са Министарством одбране спори око стана у Веспучијевој улици.

Надлежни су у последње две године више пута покушали да иселе породицу Лаловић, што су они одбијали, тврдећи да је стан њихов.

Министарство одбране тврди да је породица пензионисаног пуковника нелегално у стану за који није испунила обавезе из уговора.

• Шта ради организација Кров над главом, чији је активиста приведен на протесту у Новом Саду
• Ко све (не) може да добије стан у Србији
• Протести у Србији: Када акција полиције постаје бруталност

Лаловић је у четвртак, током 15. покушаја исељења, претио да ће се обесити на тераси, у чему је спречен када је полиција ушла и запленила стан.

О чему се ради у овом случају?

Случај породице Лаловић у 300 речи

„Имаш ли, браваре, мајку и оца? Имаш ли грама савести, ичега&qуот;, викала је ћерка пуковника Лаловића на снимку који је уживо емитовала на Фејсбуку током исељења.

Реч је о стану који је Лаловићу додељен у октобру 2005, а у који се породица уселила три године касније.

Међутим, Лаловић је већ у новембру 2005. пензионисан због тога што је, како наводи, указао на „малверзације у поклањању и додели војних станова&qуот;.

Министарство одбране то негира, наводећи да се „поступак пензионисања Лаловића не може довести у било какву везу са решавањем његовог стамбеног питања&qуот;.

Стан на Бежанијској коси је у том тренутку био до пола отплаћен.

Из Министарства одбране наводе да је Лаловић тамо бесправно живео зато што није уплатио 58 одсто вредности стана, на које је био обавезан уговором.

Стамбена комисија је потом 2008. године поништила решење о додели стана, додају.

Међутим, Лаловић наводи да остатак стана није исплаћен управо зато што је он бесправно пензионисан, па није имао могућност да подигне стамбени кредит.

Како каже, на уговор према којем он треба да обезбеди део учешћа је пристао само зато што је био „свестан да ће због незаконитог пензионисања бити враћен у војску&qуот; - што се није догодило.

Против одлуке о пензионисању добио је више судских спорова са Министарством одбране.

„Шест пресуда поседујем у моју корист - уважава се тужба, поништава се и наредба и решење&qуот;, изјавио је Лаловић 2019. за Данас.

Ипак, он никада није враћен на посао, а из Министарства одбране наводе да му је војна служба престала 2011. године у новом поступку, када је навршио прописане године живота.

Из породице Лаловић наводе да је Министарство у међувремену одбијало било какво споразумно решење овог питања.

Први присилни покушај исељења догодио се у јулу 2019. године, од када су они, према речима његове ћерке Жане, живели „под опсадом&qуот;.

Случај породице Лаловић у 500 речи

У последње две године извршитељи су често куцали на врата стана у Веспучијевој 24.

„Полиција стално патролира нашом улицом, осматрајући стан, појављивала се и војна полиција, једном чак и жандармерија&qуот;, изјавила је Жана Лаловић 2019. за Данас.

Лаловић се приликом једног покушаја исељења полио бензином, претећи да ће се запалити, а исто је урадила и његова супруга.

Чланови Здружене акције Кров над главом често су дежурали са породицом у стану, што се догодило и у четвртак.

„Држали смо стражу, а када смо видели полицију скупили смо се испред врата и покушали да их убедимо да то не чине&qуот;, рекао је тада ББЦ репортеру један од активиста, који је желео да остане анониман.

„На силу су нас извукли из зграде, а неколико људи је ухапшено&qуот;, додао је.

Породица је на улазна врата стана ставила велики орман и гомилу намештаја, којим су покушали да блокирају улазак надлежних.

Нису успели - ватрогасна служба је разбила врата, омчу су пресекли и Лаловић је у колима Хитне помоћи одведен на лечење на ВМА.

Породица сада има приступ стану, али само како би у року од месец дана изнели ствари.

Из Министарства одбране наводе да поступак исељења Лаловића није у њиховој надлежности, већ у надлежности јавног извршитеља.

Све је, додају, урађено по правоснажној пресуди Трећег основног суда у Београду „зато што Лаловић није уплатио средства на која се обавезао уговором&qуот;.

• Зашто истовремено верујемо и сумњамо у полицију
• Србија, протести и полиција: Кратак преглед прекомерне употребе силе
• Шта ће бити са ценама закупа и станова у Србији

Лаловић тврди да поред, како каже, незаконитог пензионисања, постоји још неколико фактора који су утицали на то да стан није исплаћен.

Прво му Министарство одбране, истиче, није признало суму која му је током службе одбијана од плате за решавање стамбеног питања.

Друго, додаје, није му призната ни вредност стана од 56 квадрата у гарнизону Републике Босне и Херцеговине.

„Реч је о стану који од 6. 4. 1992. године нисам могао да користим због ратних дејстава, а за који се Република Србија обавезала да надокнади&qуот;, навео је он раније.

Из Министарства су у међувремену тврдили и да је Лаловић бесправно користио гарсоњеру у Похорској улици на Новом Београду, што он негира, наводећи да је тамо био подстанар.

Из Крова над главом поручују да ће наставити борбу и да случај стана на Бежанијској коси не може овако да се заврши.

„Лаловић не дугује ништа, ово је његов дом, живи овде већ десет година - учинићемо све да га вратимо у стан који му припада по свим правима&qуот;, кажу из удружења Кров над главом.

Пензионисани пуковник наводи да је због свега „јединствен случај у војсци Републике Србије, ком су незаконито одузели право на рад, а онда и права на стан од априла 1992. године&qуот;.

„Из тог разлога пуковник ће своја уставна и законска права бранити голим животом до даљњег&qуот;, навео је он у јулу 2020. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.17.2021)