Prinudno iseljenje i izvršitelji: Slučaj porodice Lalović u 300 i 500 reči

Kordon policije ispred ulaza u zgradu, nekoliko uhapšenih aktivista, vozilo Hitne pomoći koje užurbano odlazi, dok konopac i dalje visi na terasi stana na drugom spratu.

To je epilog iseljenja porodice Lalović u beogradskom naselju Bežanijska kosa.

Gojko Lalović, penzionisani pukovnik Vojske Srbije, godinama se sa Ministarstvom odbrane spori oko stana u Vespučijevoj ulici.

Nadležni su u poslednje dve godine više puta pokušali da isele porodicu Lalović, što su oni odbijali, tvrdeći da je stan njihov.

Ministarstvo odbrane tvrdi da je porodica penzionisanog pukovnika nelegalno u stanu za koji nije ispunila obaveze iz ugovora.

• Šta radi organizacija Krov nad glavom, čiji je aktivista priveden na protestu u Novom Sadu
• Ko sve (ne) može da dobije stan u Srbiji
• Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost

Lalović je u četvrtak, tokom 15. pokušaja iseljenja, pretio da će se obesiti na terasi, u čemu je sprečen kada je policija ušla i zaplenila stan.

O čemu se radi u ovom slučaju?

Slučaj porodice Lalović u 300 reči

„Imaš li, bravare, majku i oca? Imaš li grama savesti, ičega", vikala je ćerka pukovnika Lalovića na snimku koji je uživo emitovala na Fejsbuku tokom iseljenja.

Reč je o stanu koji je Laloviću dodeljen u oktobru 2005, a u koji se porodica uselila tri godine kasnije.

Međutim, Lalović je već u novembru 2005. penzionisan zbog toga što je, kako navodi, ukazao na „malverzacije u poklanjanju i dodeli vojnih stanova".

Ministarstvo odbrane to negira, navodeći da se „postupak penzionisanja Lalovića ne može dovesti u bilo kakvu vezu sa rešavanjem njegovog stambenog pitanja".

Stan na Bežanijskoj kosi je u tom trenutku bio do pola otplaćen.

Iz Ministarstva odbrane navode da je Lalović tamo bespravno živeo zato što nije uplatio 58 odsto vrednosti stana, na koje je bio obavezan ugovorom.

Stambena komisija je potom 2008. godine poništila rešenje o dodeli stana, dodaju.

Međutim, Lalović navodi da ostatak stana nije isplaćen upravo zato što je on bespravno penzionisan, pa nije imao mogućnost da podigne stambeni kredit.

Kako kaže, na ugovor prema kojem on treba da obezbedi deo učešća je pristao samo zato što je bio „svestan da će zbog nezakonitog penzionisanja biti vraćen u vojsku" - što se nije dogodilo.

Protiv odluke o penzionisanju dobio je više sudskih sporova sa Ministarstvom odbrane.

„Šest presuda posedujem u moju korist - uvažava se tužba, poništava se i naredba i rešenje", izjavio je Lalović 2019. za Danas.

Ipak, on nikada nije vraćen na posao, a iz Ministarstva odbrane navode da mu je vojna služba prestala 2011. godine u novom postupku, kada je navršio propisane godine života.

Iz porodice Lalović navode da je Ministarstvo u međuvremenu odbijalo bilo kakvo sporazumno rešenje ovog pitanja.

Prvi prisilni pokušaj iseljenja dogodio se u julu 2019. godine, od kada su oni, prema rečima njegove ćerke Žane, živeli „pod opsadom".

Slučaj porodice Lalović u 500 reči

U poslednje dve godine izvršitelji su često kucali na vrata stana u Vespučijevoj 24.

„Policija stalno patrolira našom ulicom, osmatrajući stan, pojavljivala se i vojna policija, jednom čak i žandarmerija", izjavila je Žana Lalović 2019. za Danas.

Lalović se prilikom jednog pokušaja iseljenja polio benzinom, preteći da će se zapaliti, a isto je uradila i njegova supruga.

Članovi Združene akcije Krov nad glavom često su dežurali sa porodicom u stanu, što se dogodilo i u četvrtak.

„Držali smo stražu, a kada smo videli policiju skupili smo se ispred vrata i pokušali da ih ubedimo da to ne čine", rekao je tada BBC reporteru jedan od aktivista, koji je želeo da ostane anoniman.

„Na silu su nas izvukli iz zgrade, a nekoliko ljudi je uhapšeno", dodao je.

Porodica je na ulazna vrata stana stavila veliki orman i gomilu nameštaja, kojim su pokušali da blokiraju ulazak nadležnih.

Nisu uspeli - vatrogasna služba je razbila vrata, omču su presekli i Lalović je u kolima Hitne pomoći odveden na lečenje na VMA.

Porodica sada ima pristup stanu, ali samo kako bi u roku od mesec dana izneli stvari.

Iz Ministarstva odbrane navode da postupak iseljenja Lalovića nije u njihovoj nadležnosti, već u nadležnosti javnog izvršitelja.

Sve je, dodaju, urađeno po pravosnažnoj presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu „zato što Lalović nije uplatio sredstva na koja se obavezao ugovorom".

• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju
• Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
• Šta će biti sa cenama zakupa i stanova u Srbiji

Lalović tvrdi da pored, kako kaže, nezakonitog penzionisanja, postoji još nekoliko faktora koji su uticali na to da stan nije isplaćen.

Prvo mu Ministarstvo odbrane, ističe, nije priznalo sumu koja mu je tokom službe odbijana od plate za rešavanje stambenog pitanja.

Drugo, dodaje, nije mu priznata ni vrednost stana od 56 kvadrata u garnizonu Republike Bosne i Hercegovine.

„Reč je o stanu koji od 6. 4. 1992. godine nisam mogao da koristim zbog ratnih dejstava, a za koji se Republika Srbija obavezala da nadoknadi", naveo je on ranije.

Iz Ministarstva su u međuvremenu tvrdili i da je Lalović bespravno koristio garsonjeru u Pohorskoj ulici na Novom Beogradu, što on negira, navodeći da je tamo bio podstanar.

Iz Krova nad glavom poručuju da će nastaviti borbu i da slučaj stana na Bežanijskoj kosi ne može ovako da se završi.

„Lalović ne duguje ništa, ovo je njegov dom, živi ovde već deset godina - učinićemo sve da ga vratimo u stan koji mu pripada po svim pravima", kažu iz udruženja Krov nad glavom.

Penzionisani pukovnik navodi da je zbog svega „jedinstven slučaj u vojsci Republike Srbije, kom su nezakonito oduzeli pravo na rad, a onda i prava na stan od aprila 1992. godine".

„Iz tog razloga pukovnik će svoja ustavna i zakonska prava braniti golim životom do daljnjeg", naveo je on u julu 2020. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.17.2021)