Сарадња комора Србије и Косова и регионалне иницијативе (ВИДЕО)

Привредне коморе у региону добро сарађују и настоје да уклоне баријере у размани роба и услуга, оценили су директор у Привредној комори Србије Михаило Весовић и председник Привредне коморе Косова Берат Рукићи.

Они су у разговору за агенцију Бета указали да су важне иницијативе о регионалној сарадњи чији је циљ подизање конкурентости свих економија Западног Балкана, привлачење инвеститора на та тржишта и заједнички пројекти.

"Однос између Привредне коморе Србије и Привредне коморе Косова је практично почео 2013. године кроз један технички дијалог под покровитељством Еврокоморе, али је интензивно настављен после 2017. кад се прешло на суштинску сарадњу. То је наставак Берлинског процеса, и у оквиру чега су коморе Србије и Косова биле иницијатори стварања Коморског инвестиционог форума који је објединио коморе Западног Балкана", рекао је Весовић.

Навео је да је сарадња "захладила" у време када је Косово увело таксу на робу из Србије, али да се после њеног укидања односи међу привредницима враћају у нормалу.

"Имамо нормалне односе са свим привредним коморама у региону које се углавном баве сарадњом између предузец́а и веома смо усредсређени на уклањање свих баријера и продор косовских производа на регионална тржишта, укључујуц́и тржиште Србије. Сматрамо да је Косово дискриминисано у регионалној трговини и из политичких разлога, јер добар део баријера повезаних са Србијом има политичку позадину и то наравно чини још специфичнијим део комуникације са Привредном комором Србије", рекао је Рукићи.

Он је коментаришући податке о трговинској размени Србије и Косова рекао да је забрињавајуц́и висок дефицит који Косово има не само у односу на Србију вец́ и са свим земљама у региону, али посебно са Србијом где је, како је истакао, "готово немогуц́е извести добар део производа са којима је Косово конкурентно, а што је углавном повезано са разном документацијом".

"Корона јесте утицала на трговинску размену са свим земљама, али је њен негативни ефекат неупоредиво мањи него увођење косовске таксе на робу из Србије. Немамо реалну годину за поређење јер је тек до априла и маја ове године трговина кренула у нормалном смеру, али се већ 2.400 компанија са обе стране бави спољном трговином и дошли смо на ниво који указује да ћемо се у 'нормалној' години вратити на ниво размене који је био 2018. године", рекао је Весовић.

Укупна робна размена Србије и Косова износи 270 милиона евра, од чега је 250 милиона вредност робе која се отпрема из Србије, а увоз са Косова је око 25 милиона евра.

Разлози за такву несразмеру су, како је рекао Весовић, што је економија Косова слабија, мањег обима и тамошње тржиште је спремније да прихвати робу широке потрошње која одлази из Србије.

На питање да ли постоје тарифне или нетарифне баријере за привреднике Србије и Косова у размени робе Рукићи је рекао да постоји низ нецаринских баријера од стране Србије које спречавају извоз косовских производа и које ни један механизам регионалне сарадње није успео да реши.

"Постоје извесни проблеми који нису само последица неких административних процедура, а врло често јесу. Признавање сертификата, ветеринарских сертификата, ограничава и успорава чак и неке инвестиције које су биле интересантне у региону. Понекада се појављују и одређење политичке баријере којих смо свесни, не само у привредној сарадњи Србије и Косова, већ и са Северном Македонијом и БиХ", рекао је Весовић.

Додао је да и сама инфраструктура, гранична, путна, административна, није на оном нивоу који би могао да обезбеди да проток робе и трговина буде несметан.

"Основни проблем Косова у трговини са Србијом је декларисање робе и то је нешто што морају обе администрације да усагласе, ми на томе инсистирамо. Имамо проблем са признавањем ветеринарских сертификата, одређене робе подлежу и одређеним таксама при отпреми на Косово. Имамо проблеме, они су евидентни, али нису основна препрека за развој бизниса", рекао је Весовић.

Рукићи сматра да у транзиту робе са Косова кроз Србију постоје специфични проблеми који имају политичку позадину.

"Имамо низ производа за које је потребно лиценцирање. Тако на пример, компанијама које имају косовске дозволе за превоз одређених производа у вези са отпадом или осетљивих није дозвољен транзит кроз Србију, јер морају добити лиценцу од српских институција јер оне не признају наше институције и лиценце. То се догађа само зато што Србија не признаје Косово и због тога ствара такве баријере", казао је Рукићи.

Те баријере, по оцени Весовића, настају као последица тумачења административних процедура које прате спољнотрговинско пословање.

"То није нешто што је условљено, ми смо и део међународног тржишта и постоје одређена документа и процедуре које морају да се испоштују. Оно што јесте проблем је што то не постоји довољно разумевања у овом тренутку да би се све те административне процедуре у потпуности ускладиле", рекао је Весовић.

Коментаришучи регионалне иницијативе о сарадњи привреда и лакшем протоку људи, капитала и роба он је казао да је ЦЕФТА споразум био почетак слободне трговине у региону а надградњу тог процеса је инцијатива названа "мини Шенген" о слободи кретања људи, робе, услуга и капитала.

"Тај процес, који су до сада прихватиле Северна Македонија, Албанија и Србија, је нешто што је отворени позив и свим другим економијама Западног Балкана да се прикључе и који покушава да конкретизује отклањање административних баријера, да тај проток људи, капитала и робе буде што квалитетнији и у интересу економија", рекао је Весовић

Додао је да је заједничко инвестиционо тржиште са економијама које представљају 20 тржишта од 20 милиона становника изузетно важно у данашње време када мале акономије, па чак и Србија која је највећа са седам милиона људи и 40.000 компанија, 150.000 привредних друштава и 250.000 предузетника, није нешто што је довољно атрактивно и занимљиво за ниво инвестиција који се очекује.

"Једна од ствари за које се залаже Коморски инвестициони форум је визна либерализација за становнике Косова. Важно је да се отклоне и неки унутрашњи проблеми кретања, попут виза које постоје и у БиХ. Наш став је да су то ствари које морају природно да се отклањању. То ће бити део неких техничких преговора који се очекује у наредном периоду и који ће на тај начин помоћи економијама да боље фукционишу", казао је Весовић.

Рукићи је рекао да нема много напретка у спровођењу регионалних иницијатива.

"Затворени круг је механизам ЦЕФТА, остали пратец́и механизми, Савет за регионалну сарадњу, али унутар овог круга нисмо у могуц́ности да решимо вец́ину проблема и не постижемо да унапредимо трговину у региону или не можемо постати атрактиван регион за инвестирање", казао је он.

Оценио је да је "мини шенгенска иницијатива врло политичка дискусија".

"Не можемо заузети политички став, јер је вец́ина дискусија о овој иницијативи расправа о политици или о томе ко је и како започео, постоји пуно протагонизма регионалних политичких лидера и видели смо много пута да када политичари желе да заузму такве позиције ове иницијативе нец́е бити крунисане успехом", рекао је он.

Додао је да је вец́ина проблема политичке природе у односима са Србијом и БиХ, док са Северном Македонијом и Црном Гором Косово нема ниједан сталан проблем који се не може решити.

(Бета, 19.04.2021)