FT: Promena granica - gotovo savršen recept za sukobe na Balkanu
Odbrana nepovredivosti granica na Zapadnom Balkanu nije dovoljna politika prema regionu kojem je očajnički potrebno snažnije angažovanje EU i SAD, ocenio je Fajnenšel tajms (Financial Times - FT) u komentaru povodom nezvaničnog diplomatskog dokumenta koji kruži Briselom i kojim se navodno predlaže pripajanje Kosova Albaniji, a delova BiH Hrvatskoj i Srbiji.
Ocenjujući da je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, već četvrt veka zarobljen na strateški ničijoj zemlji FT dodaje da bi "jedan od načina smirivanja napetosti u regionu bio prijem svih šest zemalja u EU, ali se taj projekat, tobože nepokolebljivi cilj dvadesetsedmočlanog bloka, odvija toliko sporo da postaje sve irelevantniji kao odgovor na probleme u regionu".
Kao rezultat toga, pokazalo se nemogućim srušiti ekspanzionističke snove lokalnih nacionalista koji bi želeli da stvore, na primer, Veliku Srbiju, Veliku Hrvatsku ili Veliku Albaniju, navodi FT.
Londonski dnevnik dodaje da neizvesnost oko budućnosti Zapadnog Balkana pojačava regionalne antagonizme i otvara mogućnosti za druge sile, posebno Kinu, Rusiju, Tursku i države Zaliva, da prošire svoj uticaj u dvorištu EU.
FT ocenjuje da iako ne postoji ozbiljan rizik od izbijanja nasilja poput ratova 1990-ih, trajna nestabilnost Zapadnog Balkana zadržava sposobnost uvlačenja spoljnih sila i zaoštravanja međunarodnih napetosti, kao što je to bilo u 19. i 20. veku.
Uz podsećanje da anonimni dokument koji kruži po Briselu ne odražava službeni stav bilo koje vlade u EU ili samog regiona i da niko nije preuzeo odgovornost za autorstvo, FT ukazuje da su neki od argumenata u prilog promenama granica uobičajeni među nacionalistima na Zapadnom Balkanu još od raspada komunističke jugoslovenske federacije.
Po oceni lista reč je o gotovo savršenom receptu za sukob ili čak otvoreni rat na Balkanu, a najveći gubitnici bili bi muslimanski Bošnjaci u BiH kojima bi ostala krnja, ranjiva mini-država, tačno onako kako su 1990-ih hteli nacionalisti bosanskih Srba i bosanskih Hrvata.
Ukazujući da se u dokumentu ne govori o ruskom ili kineskom uticaju na Zapadnom Balkanu, ali postoje tri tamne reference na Tursku a spominje se i navodni "radikalni islam" u BiH, FT zaključuje dokument, ko god da ga je napisao, dotiče tema dragih desničarskim populističkim krugovima širom Evrope.
Diplomate EU i SAD osudile su predloge iz dokumenta, ali odbrana nepovredivosti granica Zapadnog Balkana u najboljem je slučaju samo pola politike. Regionu je očajnički potrebno snažnije učešće EU i SAD, i što ga duže zapadne vlade budu zanemarivale, moraće da plate veću cenu, zaključuje londonski list.
(Beta, 27.04.2021)
