Portret mog oca: Kad shvatiš da ti roditelji nisu savršeni, tek onda si odrastao

Deo teksta napisan je pre 10 godina, nekoliko dana nakon što me je ostavio i otišao da pravi društvo svima koji su me ostavili i otišli da se druže sa boljima od mene. Posvećeno svim očevima ikada. Anini vapaji kidali su srca: ‘Molim vas, Ne dajte da umrem, ja volim život’ Večeras idem da skočim sa zgrade Nazovite na sekundu koga imate, idete na respirator Kad pišem, pišem isključivo u tišini, noćnoj. Ili ranojutarnjoj. Takvi, pospani tekstovi, ispadnu mi nekako