Формирањем ЗСО било би присутније учешће Београда у политичком животу на Косову (ВИДЕО)

Учешће Београда у политичком животу на Косову, кроз Српску листу, изузетно је присутно али би формирањем Заједнице српских општина (ЗСО) било још присутније, сагласни су у оцени виши истраживач Косовског демокртаског института Јета Краснићи и новинар, дугогодишњи директор Медија центра у Приштини Миливоје Михајловић.

Краснићи је рекла да се види напредак Косова у политичком животу на северу Косова, посебно у сектору правосуђа , где је споразумом утврђено колико је српских тужилаца, колико ц́е бити српских и албанских судија или да случајеви Срба треба да иду у тужилаштво на северу.

"Види се да је дошло до легализације српског присуства и стварањем ЗСО оно би било још присутније. Србија је и даље веома присутна и утиче преко Српске листе, која ни у Скупштини, а раније ни у Влади није урадила ништа без сагласности званичног Београда. Стварање ЗСО би легализовало присуство и утицај Србије у држави Косово", рекла је Краснићи.

Михајловић је рекао да евентуално формирање ЗСО не би омогућило драстично већи утицај на догађаје на Косову, али истиче да сматра важним да српски ентитет добије такво политичко тело које би помогло да Срби боље представљају своје интересе властима на Косову.

Како је навео, Београд има утицаја на српско становништво на Косову, преко Српске листе која је у претходних неколико влада имала снагу којом је "могла да обори владу".

"Она (Српска листа) у овом тренутку нема такву снагу, али не верујем да би Београд имао нешто више утицаја са ЗСО него без ње. Али би она била сигурно тело које би боље представљало српске интересе", додао је.

Како је навео, за наставак дијалога Београда и Приштине требало би прво да испуни тачка Бриселског споразума о формирању Заједнице српских општина (ЗСО) оцењујући да је та тачка споразума за српско становништво "вероватно најважнија".

"Годинама се чека да се та тачка испуни. Постоји неколико варијанти на којима инсистира такозвана косовска страна, а то је да они одуговлаче са формирањем ЗСО", рекао је и додао да је ЗСО била кључна ствар због које су Срби са Севера пристали да учествују у политичком животу на Косову.

Михајловић је одбацио тврдње албанских политичара да би формирање ЗСО представљало подривање суверенитета и интергритета Косова и да би ЗСО била попут Републике Српске у Босни и Херцеговини.

"Прво није реално да Заједница српских општина направи енклаву, која би била некакав пандам Републици Српској, јер се ради о десет општина које се налазе, не само на северу већ и на југу", рекао је он.

Додао је и да то није реално јер је бивша косовска власт на челу са Хашимом Тачијем своју владавину базирала на сукобу са Србима на Северу, али и да су они опструирали формирање ЗСО - без обзира на то што је Хашим Тачи то потписао као део Бриселског споразума.

Краснићи је, са друге стране, навела да постоји "страх од боснизације Косова", а која директно штети унутрашњем функционисању и чини Косово нефункционалним.

"Знамо да је Босна призната од стране Србије, она је чланица Уједињених нација, али због начина на који она функционише, због свог Устава је нефункционална. Ако на Косову правимо исту верзију, резултат ц́е бити исти и Косово не може бити функционална као држава" рекла је.

Према њеним речима, Косово је основано као мултиетничка, грађанска држава и успостављање ЗСО "гура напред једну етничку формацију која ствара трец́и ниво власти".

"Стреми се да се надлежности са локалног нивоа преносе на такву ЗСО, или се чак и надлежности са државног нивоа преносе на њу и намера је да она функционише као независна и самим тим без обавезе да призна државу Косово, али да функционише унутар државе Косово имајући право на директне везе са Србијом", навела је она.

Краснићи је рекла да је изјава специјалног представника за дијалог Мирослава Лајчака о неопходним уставним променама у Србији и на Косову, изазвала многе реакције на Косову - јер је ту изјаву Лајчак дао у Београду, а не у Приштини.

"За косовску страну епилог треба да буде међусобно признање, које подразумева уставне промене у Србији, пошто је у Уставу Србије Косово њен саставни део", навела је Краснићи.

Према њеној оцени, коначни споразум има смисла само међусобним признањем, али то не треба да буде по сваку цену.

"Изузетно је значајно да из овог процеса Косово изађе као консолидована држава, како на унутрашњој тако и на међународној сцени", навела је.

Михајловић је оценио да уколико се у оквиру свеобухватног споразума инсистира на признању Косова - не верује да постоји власт у Београду, ни актуелна нити будућа, која би потписала било какав документ који би значио признање независности Косова.

(Бета, 13.05.2021)