Мој златиборски рођак је ипак продао стоку
Политика 13.05.2021
Једног лепог летњег дана, пре две године, на моје уобичајено куртоазно питање упућено рођаку: „Како си, шта има” добих зачуђујуће искрен и врло тачан одговор, који златиборски прецизно и врло мудро, одговори и на многа друга непостављена питања.
А он ми је кратко рекао „нисам добро и неће ми никад бити боље”. Додаде „и не очекујем, јер сељак је само рођен да плаћа порез, да ратује и да се цео век мучи”. До душе прозбори тихо „мало је било боље у Титово време, али то је само давна прошлост”. Шта је то тада „мучило” мог рођака и како та лепша стварност и бољи живот нису још увек стигли до златиборског села Трипкове, упркос томе да нас деценијама убеђују да живимо у срећном времену и још срећнијем
