Adolescencija traje do ranih 30-ih, otkriva nova studija
Četiri ključna doba u razvoju vašeg mozga otkrivena su u novoj naučnoj studiji.
Naučnici su otkrili da mozak tokom života prolazi kroz pet jasno prepoznatljivih perioda, i da su ključne prekretnice u devetoj, 32., 66., i 83. godini.
Istraživači su analizirali snimke mozga oko 4.000 ljudi starosti do 90 godina da bi otkrili obrasce veza između njihovih moždanih ćelija.
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu pokazali su da mozak ostaje u fazi adolescencije sve do ranih 30-ih, kada dostižemo naš „vrhunac".
Kažu da dobijeni rezultati mogu da pomognu da bolje razumemo kako se rizik od poremećaja mentalnog zdravlja i demencije menja tokom života.
Mozak se neprestano menja usled novih znanja i iskustava, ali istraživanje pokazuje da to nije miran obrazac od rođenja do smrti.
Umesto toga, postoji pet faza razvoja mozga:
- Detinjstvo - od rođenja do devete godine
- Adolescencija - od devete do 32. godine
- Odraslo doba - od 32. do 66. godine
- Rano starenje - od 66. do 83. godine
- Pozno starenje - od 83. godine nadalje
„Tokom celog života, mozak reorganizuje moždane veze.
„Neprestano jača i slabi veze, i taj proces nije ravnomeran, jer postoje oscilacije i faze reorganizacije moždanih veza", kaže dr Aleksa Muzli za BBC.
Neki ljudi ove faze dostižu ranije ili kasnije od drugih, ali istraživači naglašavaju da je zapanjujuće koliko su se ove starosne granice jasno isticale u podacima.
Ovakvi obrasci su tek sada otkriveni zahvaljujući velikom broju snimaka mozga napravljenih tokom istraživanja, čiji nalazi su objavljeni u časopisu Nature Communications.
Pet faza razvoja mozga
Detinjstvo - U ovom periodu mozak brzo raste, ali se istovremeno smanjuje višak veza između moždanih ćelija, takozvanih sinapsi, koje se stvaraju na samom početku života.
Mozak je u ovoj fazi manje efikasan.
Radi poput deteta koje luta parkom, ide gde god poželi, umesto da se kreće direktno od tačke A do tačke B.
Adolescencija - To se naglo menja od devete godine, kada moždane veze ulaze u period snažnog rasta efikasnosti.
„To je ogroman zaokret", kaže dr Muzli, opisujući najdublju promenu između moždanih veza.
Ovo je ujedno i vreme kada postoji najveći rizik od pojave poremećaja mentalnog zdravlja.
Nije iznenađujuće što adolescencija počinje oko puberteta, ali ovo istraživanje pruža dokaze koji ukazuju da se završava mnogo kasnije nego što se ranije pretpostavljalo.
Nekada se smatralo da je adolescencija ograničena na tinejdžerske godine, zatim su neuronauke ukazale da se nastavlja u dvadesetim, a sada izgleda i u ranim tridesetim godinama.
Ovo je jedini period kada mreža neurona postaje efikasnija.
Dr Mozli ističe da je ovaj nalaz potkrepljen brojnim pokazateljima moždane funkcije koji ukazuju da mozak dostiže vrhunac u ranim tridesetim.
„Veoma je zanimljivo", dodaje, to što mozak ostaje u istoj fazi od devete do 32. godine.
Odraslo doba - Zatim sledi period stabilnosti za mozak, najduži period koji traje tri decenije.
Promene su sporije u poređenju sa prethodnim periodom „vatrometa", ali u ovom periodu rast efikasnosti mozga počinje polako da se kreće u suprotnom smeru.
Rano starenje - Počinje u 66. godini, ali tada ne dolazi do naglog i iznenadnog pada, ali se menjaju obrasci veza u mozgu.
Umesto da radi kao jedinstvena celina, mozak se sve više razdvaja na više regiona koji usko sarađuju, kao članovi benda koji počinju njihove samostalne projekte.
Iako je studija proučavala zdrave mozgove, u ovom periodu počinju da se javljaju znakovi demencije i visoki krvni pritisak, koji neposredno utiču na zdravlje mozga.
Pogledajte video: Šta se dešava sa našim mozgom u trenutku smrti
https://www.youtube.com/watch?v=BXXyMvRS9VY
Pozno starenje - Završna faza počinje u 83. godini.
Za ovu starosnu grupu postoji manje podataka nego za druge, jer je bilo teže pronaći dovoljno zdravih mozgova za skeniranje.
Promene u mozgu su slične onima u fazi ranog starenja, ali su još izraženije.
Dr Mozli priznaje da je najviše iznenađen podacima koliko se ove promene u mozgu i godine „poklapaju sa mnogim važnim životnim prekretnicama", kao što su pubertet, zdravstveni problemi kasnije u životu, pa čak i velike društvene promena koje se često dešavaju u ranim tridesetim, poput roditeljstva.
'Veoma zanimljiva studija'
Studija nije odvojeno analizirala muškarce i žene, ali će se pitanja, poput mogućeg uticaja menopauze, dodatno istražiti.
„Mnoga neurorazvojna, mentalna i neurološka stanja povezana su sa načinom na koji su povezane nervne ćelije", kaže Dankan Astl, profesor neuroinformatike na Univerzitetu u Kembridžu.
„Zaista, razlike u moždanim mrežama predviđaju poteškoće sa pažnjom, jezikom, pamćenjem i širokim spektrom različitih ponašanja".
„Ovo je veoma zanimljiva studija koja pokazuje koliko se naš mozak menja tokom života", kaže profesorka Tara Spajeres-Džouns, direktorka Centra za istraživanje mozga na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj koja nije učestvovala u istraživanju.
Nalazi se „dobro uklapaju" u postojeća saznanja o razvoju i starenju mozga, kaže ona, ali naglašava da se „ove promene u moždanim mrežama ne dešavaju kod svih ljudi u istim godinama".
Pogledajte i ovaj video: Kako da prepoznate da li patite od digitalne demencije
https://www.youtube.com/watch?v=SF6FV-2JpMk
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kratak vodič kroz generacije: Po čemu se razlikuju X, Y i Z
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Nije bitno koliki vam je mozak, nego kako je povezan
- Ko su 'super starci' i šta možemo da saznamo iz njihovog mozga
- Možemo li da promenimo kako nam stari mozak? Ovi naučnici tvrde da je moguće
- Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
(BBC News, 11.28.2025)
