Александру и Анђели пас Муња је једини друг, живе с оцем у кући која само што се не сруши, а имају само једну жељу
Блиц 14.05.2021 | Ненад Божовић
У Ботуњи код Бруса, на пропланку у којем природа још увек делује нетакнуто, у селу у којем је све више напуштених домаћинстава, двоје деце, брат и сестра, живе своје, нажалост тешко одрастање.
А Александар (5) и Анђела (4) Лазаревић се не разликују од својих вршњака. И они воле да гледају цртаће, да играју игрице, одлазе у биоскоп или позориште, поједу сладолед или чоколаду. Али, о томе само могу да сањају. - Немамо другаре. Нико нам не долази. Не идемо нигде. Играмо се са Муњом. То је наш пас. Он нам је једини пријатељ. Слаткише поједемо кад нам тетка дође - почиње да нам прича малени Аца како га у породици зову. Иако још поједине речи не
