Нова позоришна нормалност: Можда сте у кући заједно, али сте у сали на прописаној дистанци
Спутник 16.05.2021 | Пише Весна Лапчевић
Како подносе нове околности у раду позоришта, зашто се од сале до сале разликује поштовање мера, мора ли пар који живи у истој кући да буде раздвојен у позоришној сали као што се дешава у Атељеу 212 и да ли је аплауз довољна надокнада за све – питали смо глумце, редитеље, публику.
„Аплауз је нешто што се не може режирати, у њему се све чује. То је исконска форма награђивања глумаца, редитеља, оних који су учинили напор, ризиковали, радили у незамисливим околностима. То је музика коју гледаоци свирају, а ако је та музика громогласна, онда тај догађај има смисао, онда је размена обострана“, каже Борис Лијешевић. Овај позоришни редитељ, однедавно власник награде „Деспот Стефан Лазаревић“ истиче аплауз као позоришну традицију коју нису
