Belorusija, novac i politika: Šta se dešava u Beloruskaliju - Lukašenkovom glavnom izvoru deviza
Tamnica, trovanje hlorom, zastrašivanja i otpuštanja radnika – već osam meseci u Belorusiji ne jenjava priča o Beloruskaliju, glavnom finansijeru državnog budžeta.
Tamnica, trovanje hlorom, zastrašivanja i otpuštanja radnika - već osam meseci u Belorusiji ne jenjava priča o Beloruskaliju, glavnom finansijeru državnog budžeta.
U avgustu prošle godine je u štrajk stupilo skoro šest i po hiljada ljudi, a sada ih ima tek nešto više od stotinak.
Beloruska opozicija i Štrajkački komitet pozivaju glavnog partnera firme, norvešku kompaniju Jara, da raskine ugovor sa Beloruskalijem kako bi zaustavili diktaturu.
Jara, međutim, odgovara da se samo bavi stvaranjem „pozitivnog pritiska" na beloruskog partnera.
- Kako je pesma stara 33 godine postala himna promene
- Zašto je nošenje crveno-belih čarapa rizično u Belorusiji
- „Zašto ćutite": Slavne književnice iz Belorusije i Rusije protiv Lukašenka i Putina
Kalijum i hlor
„Svako jutro su u ćeliju prosipali kofu vode sa visokom koncentracijom hlora. Betonski pod postajao je sve belji, kao plafon. Trećeg dana počeo sam da slepim i teško sam disao", priča Valerij.
Valerij (ime promenjeno - sagovornik je napustio Belorusiju i strahuje za rođake koji su tamo ostali) je 20 godina radio kao rudar u preduzeću Beloruskalij u Soligorsku.
Ovaj gradić osnovan je pre nešto više od 60 godina, pošto su tu počeli da kopaju kalijumove soli.
Danas je kompanija jedan od vodećih svetskih dobavljača đubriva, pokriva oko 20 odsto svetskog tržišta; ovde radi gotovo 15 odsto gradskog stanovništva.
U 2020. godini predstavljala je 8.3 odsto celokupnog beloruskog izvoza, a prihodi su iznosili 2,4 milijarde dolara.
Izvozne dažbine i porezi Beloruskalija čine osam do 10 odsto državnog budžeta Belorusije.
Posle predsedničkih izbora, prateći vesti o nasilju nad protivnicima Aleksandra Lukašenka, Valerij je postao svestan ozbiljnosti situacije i pridružio se štrajku u Beloruskaliju.
Sredinom avgusta mnoga beloruska preduzeća stupila su u štrajk, a samo iz Beloruskalija podršku je pružilo oko 6,5 hiljada radnika - više od trećine zaposlenih.
Zahtevali su održavanje novih predsedničkih izbora, oslobađanje političkih zatvorenika i obustavu nasilja.
Masovni štrajk trajao je samo dva dana, a u njegovom jeku, generalni direktor Beloruskalija Ivan Golovati pozvao je radnike da sačuvaju preduzeće.
Prema rečima predstavnika Štrajkačkog komiteta, koji je osnovan od početka pobune, rukovodstvo preduzeća snage bezbednosti vršili su represiju na sve koji su se usprotivili Lukašenku.
Mučili su ih, tukli, vodili u pritvor i pretili oduzimanjem dece.
Valerij je dobio 15 dana zatvora, zvanično zbog huliganstva, ali uveren je da se to desilo zbog politike.
„Deset dana proveo sam u ćeliji. Soba je bila minijaturna, bez grejanja. Dušek je izgledao i osetio se kao da je na njemu prethodno umrlo sto ljudi, priseća se.
„Terali su me da dam intervju i kažem da je štrajk bio greška i da ga neko finansira. Obezbeđenje mi je sve vreme govorilo da samo treba da nazovem, odnosno pristanem na intervju, i da će sve biti u redu".
Zbog političkih uverenja više od 120 radnika Beloruskalija otpušteno je od avgusta meseca, poručuju iz Štrajkačkog komiteta preduzeća.
Ukupno su štrajkači dobili više od 900 dana zatvora i više od 15 hiljada dolara novčane kazne.
Prekršajni i krivični postupci pokrenuti su protiv osamdesetoro zaposlenih u preduzeću.
Nekoliko članova Štrajkačkog komiteta bilo je prinuđeno da napusti Belorusiju upravo zbog pokrenutih krivičnih postupaka protiv njih.
- Ugašen glavni nezavisni medij u Belorusiji, pretres stanova urednika
- Belorusija: „Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“
Sestre Hačaturijan - slučaj koji je šokirao Rusiju
Borac za pravdu
„Potera za nama trajala je više od sat vremena. Vezali su me i strpali u gepek.
Oni [snage bezbednosti] su bili krajnje ljuti što su morali da trče. Jedan se čak raspertlao", priseća se lider Štrajkačkog komiteta Beloruskalija Vitalij Djadjuk u razgovoru za BBC.
Kako je počeo štrajk, život Djadjuka, koji je otpušten 26. avgusta, promenio se iz korena.
Posle nekoliko hapšenja par meseci nije spavao kod kuće (sumnjao je da ga prate), menjao je brojeve telefona, a na internet je ulazio putem VPN-a.
Prema njegovim rečima, protiv njega je pokrenuto tri administrativna postupka prema članu 23.34 (narušavanje reda organizacije ili održavanja masovnih događaja).
Upozorili su ga da se ovi članovi mogu lako pretvoriti u 45 zatvorskih dana ukoliko ga ponovo vide.
Aktivista dodaje da su ga u nekoliko navrata nadređeni i predstavnici snaga bezbednosti kontaktirali sa ciljem da ga vrate na posao.
„Usred noći su me zvali, govorili da će sve zaboraviti i izostajanja i štrajk, te da ćemo početi ispočetka", navodi.
Kada je saznao da planiraju da ga uhapse, bio je prinuđen da napusti Belorusiju.
Odmah je otputovao u Ukrajinu, a nedugo zatim u Poljsku. Do poslednjeg momenta nije želeo da ode.
„Javljeno mi je da nas optužuju za organizovanje nezakonitog štrajka, maltene za svrgavanje vlasti i ekonomske gubitke", priča.
Mesec dana nakon njegovog odlaska beloruski državni TV kanal pustio je prilog u kojem muškarac, izmenjenog glasa i zatamljenog lica, govori da se Djadjuk tereti za krivično delo prevare.
Samog radnika nazvao je članom takozvanog Štrajkačkog komiteta i prevarantom.
„Izbegavaju nas čak i u poliklinici"
Od 6400 radnika Beloruskalija koji su podržali avgustovski štrajk sada je u Komitetu ostalo 139-oro ljudi.
Vitalij Djadjuk ovakvo drastično smanjenje broja nezadovoljnih vidi u represijama i dobro koordiniranom radu ideologa.
„Odmah po početku štrajka desetine pripadnika policije i vojske stiglo je u Soligorsk", objašnjava Djadjuk.
„Danonoćno su radili: ljude su nagovarali, obmanjivali, pritiskali i pretili da se vrate na svoja radna mesta".
Avgustovskom štrajku pridao je pažnju i Aleksandar Lukašenko koji je zapretio da će štrajkače zameniti rudarima iz Ukrajine.
Regionalni sud u Minsku je 12. septembra utvrdio da je štrajk u Beloruskaliju bio nezakonit.
„Dobiti drugi posao [u Soligorsku] nemoguća je misija", priča Vitalij Djadjuk.
„Crne smo ovce, nigde neće da nas prime. Kolege govore da nas izbegavaju čak i u poliklinici. Pored naših prezimena stoje zvezdice, tako da ni prekvalifikacija nije moguća".
„Često se pritisak vrši preko dece, - nastavlja on. Našeg kolegu su bezbednosne snage uhodile u blizini vrtića kada je došao da dovede dete: morao je da utekne preko ograde i to sve pred decom i vaspitačima".
Oni koji su nastavili da štrajkuju, kao i oni otpušteni radnici, žive od donacija.
„Mnogi su prodali automobile, dragocenosti su odneli u zalagaonice, prosto troše sve ono što su celog života skupljali", dodaje Valerij koji sada živi u Poljskoj.
„Ljudi su toliko zastrašeni da se čak ni u javnim pušaonama ne usuđuju diskutovati o političkim temama", kazao je za BBC učesnik štrajka, Oleg Kudelko.
„Oni razumeju šta se događa i podržavaju nas, ali su veoma uplašeni. Imaju decu, kredite."
Za razliku od drugih koji su štrajkovali, Oleg Kudelko ostao je u Belorusiji.
Nakon što je odradio pet noćnih smena spustio se u rudnik dubok više od 300 metara i nije želeo da izađe sve dok zahtevi Komiteta ne budu ispunjeni (zahteve je izneo u pismu koje je zatražio da se preda nadređenima).
„Kada su počeli da guše štrajkački pokret, odlučio sam da ću se spustiti u rudnik i da ću kako-tako uticati na ljude koji su se uplašili", objašnjava Oleg.
„Ubrzo su došli svi iz rukovodstva, kao i spasioci - mislili su da sam se okovao i da će morati na silu da me vade odatle".
Pitali su me zašto sam to uradio, šta sam time hteo da pokažem, priseća se Oleg.
Posle tri sata izbavili su ga odatle, a posle mesec dana bezuspešnih ubeđivanja da se predomisli - otpustili su ga.
„Veliki novac za režim"
„Hoćete li moći živeti sa saznanjem da ste baš vi ti koji su pomogli ubicama i nasilnicima da sprovode svoja nedela?".
Ovim pitanjem su se članovi Štrajkačkog komiteta Beloruskalija, u svom pismu, obratili generalnom direktoru norveške kompanije Jara Svejnu Toreu Holseteru.
Jara je glavni zapadni partner Beloruskalija i jedan od najvećih svetskih dobavljača đubriva.
Trećina akcija kompanije pripada Ministarstvu trgovine, industrije i ribolova Norveške.
Vlada Norveške osudila je nasilje u Belorusiji i nije priznala legitimitet Aleksandra Lukašenka.
Više od 80 hiljada ljudi potpisalo je peticiju da Jara poništi ugovor sa beloruskim preduzećem.
„Ugovor sa Jarom predstavlja veliki novac za režim", objašnjava Valerij stav Komiteta.
„Sam rad Beloruskalija pri punom opterećenju dovoljan je da izdržava čitav sektor bezbednosti. Zato je pritisak na Jaru od izuzetne važnosti".
U argumentima štrajkači se oslanjaju na Kodeks ponašanja poslovnih partnera Jare u kojem su propisani kriterijumi za poslovanje.
Među kritirijumima su poštovanje ljudskih prava i obezbeđivanje adekvatnih radnih uslova koje, prema njihovim mišljenju, rukovodstvo Beloruskalija krši.
Članove Štrajkačkog komiteta podržavaju i lideri beloruske opozicije.
„Iako su čelnici Beloruskalija uveravali norvešku kompaniju da su uradili dosta za otpuštene radnike, čula sam od članova Komiteta da ne planiraju da se vrate na svoja radna mesta", kazala je za BBC liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovskaja. -
Na sve učesnike štrajka vrši se neviđeni pritisak. Veoma je važno da rukovodstvo Jare čuje šta se zaista dešava, ističe ona.
„Ne samo Jara, nego i druge strane kompanije dužne su da preispitaju uslove saradnje sa beloruskim preduzećima koji sprovode tiraniju nad svojim zaposlenima zbog njihovih uverenja", smatra Tihanovskaja.
- Od Miloševića do Lukašenka: U kojoj meri protesti u Belorusiji podsećaju na druge
- „Volja jednog čoveka”: Kako pogubljuju zatvorenike u Belorusiji i šta se događa sa njihovim porodicama
Pozitivan uticaj
Od početka masovnih protesta, koji su utihnuli avgusta prošle godine, predstavnici kompanije Jara bili su u Belorusiji nekoliko puta.
U decembru je Beloruskalij posetio direktor kompanije Svejn Tore Holseter.
Ubrzo se na sajtu Jare pojavila izjava u kojoj je Holseter gušenje ljudskih i prava radnika nazvao nedopustivim.
Takođe je izrazio zabrinutost zbog brojnih poruka o otpuštanju radnika, te je izjavio da je potrebno prekinuti sa represijama i poboljšati uslove zaštite na radu u preduzeću.
Kao odgovor, Beloruskalij je pristao da vrati na posao otpuštene štrajkače, o čemu svedoči saopštenje za medije:
„Rukovodstvo preduzeća donelo je o odluku o ukidanju disciplinskih kazni radnika, a prethodno otpušteni radnici mogu biti ponovo vraćeni na posao u Beloruskalij ukoliko predaju potrebne prijave".
Međutim, ovo nije bilo dovoljno članovima Komiteta koji su kategorički odbili da se vrate.
„Iz straha da će ugovor biti raskinut i plašeći se međunarodnog odjeka oni [rukovodstvo Beloruskalija] bili su prinuđeni da objave ovo saopštenje za medije, iako nam je svima kristalno jasno da je u pitanju još jedna laž u nizu", smatra Oleg Kudelko.
„Jari su na prvom mestu zdravlje, bezbednost i dobrobit radnika Beloruskalija", izjavio je za BBC potpredsednik Jare Pablo Barera Lopes.
„Jara smatra da nastavkom saradnje sa Beloruskalijem možemo pozitivno uticati na svog poslovnog partnera i njegove zaposlene".
On je dodao da je u januaru Beloruskalij najavio sprovođenje koraka za unapređivanje situacije u kojoj se nalaze radnici preduzeća, a takođe je potvrdio da želi da sarađuje sa Jarom i po pitanju unapređivanja zaštite na radu i bezbednosti zaposlenih.
„Ove korake smatramo pozitivnim, ali svakako nastavljamo pažljivo da pratimo razvoj situacije", - govori Barera i naglašava da će se dijalog nastaviti.
Ipak, prema mišljenju članova Štrajkačkog komiteta, predstavnici Jare su na prvo mesto stavili ekonomski interes koji dobijaju od Beloruskalija, a ljudska prava na drugo.
„Ljudska prava se jednostavno ne poštuju, i ne samo radnika Beloruskalija, nego uopšte svih Belorusa", kazao je za BBC rukovodilac Narodne antikrizne uprave (NAU) Pavel Latuško.
„To što Jara već duže vreme zatvara oči pred ovakvim dešavanjima govori o tome da je za njih biznis važniji od reputacije.
Znaju oni sa kime imaju posla, sa kime idu na sastanke i znaju i vide kako prolaze takozvane revizije, ali sve to i dalje nije uticalo na njihovu odluku".
Vladimir Putin kao ikona pop kulture
Nazad na posao
U Belorusiji stav norveške kompanije podržavaju i nezavisni sindikati.
„Iznenađuje me sa kakvom upornošću Komitet zahteva odlazak Jare. Tamo postoje ljudi koji shvataju da je štrajk propao i da je vreme da se vrate na posao", kazao je za BBC predsednik Beloruskog nezavisnog sindikata (BNS) Maksim Poznjakov.
Nezavisni sindikati, Beloruski kongres demokratskih sindikata (BKDS) i njemu pridruženi Beloruski nezavisni sindikat (BNS), podržali su Jaru i založili su se za očuvanje ugovora.
Oni smatraju da bi prekid saradnje sa Beloruskalijem samo pojačao represije kojima su izloženi radnici i članovi Komiteta.
„Jara služi kao garancija za bezbednost radnika", smatra Maksim Poznjakov.
„Uzmimo primer Beloruske metalurške fabrike (koja ne poseduje takvog partnera na Zapadu) gde je troje ljudi osuđeno na stvarne zatvorske kazne zbog pokušaja zaustavljanja rada peći, čija je šteta bila 500 dolara.
„Oko 2500 zaposlenih Beloruskalija ima članstvo u BNS-u: u slučaju da Jara ode, to će pre svega uticati na njih.
„Moguće je pogoršanje radnih uslova, štednja na rezervnim delovima i preventivnim bezbednosnim obukama, povećaće se rizik od povreda", navodi.
Predsednik BKDS-a Aleksandar Jarošuk ocenio je da je Jara, u svetu poznata po visokim standardima društveno-odgovornog poslovanja, prva zapadna kompanija koja je izvršila pritisak na partnera i u središte aktivnosti stavila prava radnika u Belorusiji.
„Rešavanje problema poboljšanja uslova i bezbednosti rada zahteva dosta vremena.
Naterati autoritarnu belorusku vlast, koja je krenula putem bezakonja, da vrati na posao one koji su stupili u štrajk je krajnje težak zadatak koji zahteva vreme, strpljenje i upornost", kaže Jarošuk.
„Mi (BKDS - napomena urednika) i rukovodstvo Jare smatramo da do raskida ugovora treba da dođe kada budemo sigurni da su svi načini pritiska iskorišćeni i da nisu urodili plodom", objašnjava.
„Prema našem mišljenju, do toga još uvek nije došlo, resurs pritiska na administraciju Beloruskalija nije do kraja iscrpljen, te i dalje nije vreme da Jara napusti Belorusiju".
Ovo ne sprečava članove Štrajkačkog komiteta Beloruskalija da odustanu od borbe za raskid ugovora - ako bude potrebno odlučni su, kako kažu, da otputuju u Norvešku kako bi ih konačno saslušali.
„Ja sam svoje odradio, - govori Oleg Kudelko. - Ne žalim što sam stupio u štrajk. Svima je jasno da je ono što se događa pogrešno. Ali nisu svi u stanju da kažu šta misle".
***
Iz Ministarstva trgovine Norveške za BBC poručuju da su detalji Jarinog poslovanja sa Beloruskalijem deo odgovornosti uprave kompanije.
„Norveška vlada očekuje da kompanije, u čijim poslovanjima država ima udeo, budu lideri u obezbeđivanju odgovornog poslovnog ponašanja, uključujući rad na zaštiti ljudskih i radničkih prava kako u sopstvenoj kompaniji, tako i u radu sa partnerima", navodi se u zvaničnom odgovoru Ministarstva.
Uprava Beloruskalija nije odgovorila na pitanja BBC-ja.
Tekst je pripremljen uz pomoć Andreja Kozenka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.21.2021)
