Економисти на Копаоник бизнис форуму: За привредни опоравак и даље важна подршка државе
Привредни опоравак Србије после кризе изазване пандемијом корона вируса зависиће од даље државне подршке, али и од улагања у иновације, образовање, здравство, дигитализацију и заштиту животне средине, оценили су данас економисти на отварању Копаоник бизнис форума који се одржава у Београду.
Указано је да подршка државе привреди и грађанима мора да буде селективнија него у претходна три пакета помоћи, јер сви привредни сектори нису једнако погођени.
Професор ФЕФА факултета Небојша Савић је рекао да нова привреда структура мора да буде заснована на "зеленој" економији и дигиталној инфраструктури.
"Оно што је заједничко за све прогнозе о даљм економски дешавањима је неизвесност", казао је Савић.
Некадашњи министар финансија Србије Душан Вујовић је рекао да је пандемија утицала на то да се сада фискалне и монетарне политике прилагођавају потребама и да се предузимају мере које су раније биле неприхватљиве.
Он се заложио за фискалну подршку привреди, али уз неопходне структурне промене.
Професор Правног факултета у Београду Мирољуб Лабус је оценио да је привреда Србије била неотпорна и на раније кризе јер је узвозно зависна и има све мање учешће индустрије у бруто домаћем производу (БДП).
Истакао је да су дознаке из иностранства помогле да Србија у тим кризама "не банкротира".
Препорука професора Економског акултета у Београду Дејана Шошкића је да Србија, као и земље региона, на време предузимају мере да задрже квалитетну и образовану радну снагу.
По његовим речима без унапређења образовања, јачање институција и ефикасније борбе против корупције није могуће постићи веће стопе економског раста.
Члан Управног одбора Банке Интеза и бивши члан Фискалног савета Владимир Вукчевић је упозорио на превелик дефицит буџета Србије, због којег је 2014. године морала да се спроводи фискална консолидација, и да не би било дббро да се опет дође у ту ситуацију.
Он је оценио да су неселективна и јавна улагања и да је ребаласом овогодишњег буџета највеће повећање било у улагањима у сектору безбедности и одбране.
Представници међународних финансијских институција су на претходном панелу о "постковидским" економским изгледима оценили да је економија Србије, као и осталих земаља Западног Балкана, претрпела мање штете од пандемије него што се очекивало, захваљујући пре свега државној помоћи привреди и грађанима.
Стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Себастијан Соса указао је да ће раст БДП-а Србије у овој години зависити од спољних шокова и неизвесности услед пандемије корона вируса, али и опоравка најважнијих економских партнера и ситуације у домаћој привреди после истека мера државне подршке.
Он је подсетио да је ММФ ранију процену раста БДП-а Србије за ову годину повећао са пет на шест одсто.
Најавио је да ће нови саветодавни аранжман Србије са ММФ-ом највероватније бити одобрен у другој половини јуна, а треба да подржи макроекономску политику Србије и њен опоравак после пандемије.
(Бета, 24.05.2021)
