Хтео је бити официр, па инжењер, а сад је погребник: "Волим свој посао, никад нисам закаснио на сахрану"

То што је у младости, у железничкој несрећи, остао без ноге, не спречава га да и у најудаљенија села стигне на време, кад је људима најтеже. Био је питомац Војне академије, па полазник Више школе унутрашњих послова и студент агрономије, али није постао ни официр, ни полицајац, ни инжењер. Већ годинама се бави послом од којег многи зазиру. Али Жељко се не жали. Свој посао ради предано и професионално. За њега, једноставно, нема препрека, пише Српскаинфо. -