Кесеровић: Јабукама из Србије прети конкуренција из Ирана
Произвођачи јабука у Србији, који то воће највећим делом продају на руском тржишту, морају да примењују најновије технологије и мењају сортимент како би се изборили са конкурентима из Ирана који од прошле године запоседају то тржиште, рекао је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
Он је за Бету рекао да се у Ирану годишње производи око 1,7 милиона тона јабука, а у Србији трећину те количине и да је ове године остало у домаћим хладњачама непродатих јабука јер произвођачи нису хтели да их дају по цени од око 45 динара по килограму.
"Због велике конкуренције цена јабука не само да није порасла већ је и пала на 35 динара по килограму, па су остале непродате", рекао је Кесеровић.
Додао је да се у свету убрзано подижу воћњаци јабука и да се у подручју Кавказа годишње засаде плантаже од по 1.500 хектара.
Произвођачи јабука у Србији, ако желе да наставе ту производњу морају, како је рекао да примењују најновије технологије и мењају сортимент у корист раних и црвених сорти и подижу квалитет до врхунског нивоа, али и да траже нова тржишта.
Произвођачи у Холандији су, према његовим речима, почели да узгајају јабуке под пластеницима и у контејнерима где им се дозира ђубриво и влага.
Кесеровић је истакао да Холандија у Земљорадничкој задрузи у Ариљу "Агро еко воће" суфинансира демонстрационо поље као показни оглед за боровнице, купине, рибизле и трешње које се узгајају под пластеницима и под мрежама, ради заштите од временских непогода.
Циљ пројекта је, према његовим речима, да се "увежу" нове технологије и примени врхунско знање како би се унапредио и квалитет и повећао обим производње.
Нагласио је да је доказ да се у воћарству морају примењивти нове технологије и знања род трешања на плантажама где су примењени.
"У воћњацима трешања где је примењена адекватна заштита од болести, омогућено опрашивање, а узгајају се сорте чији плодови мање пуцају од превеликих киша, род ће ове године бити 15-20 одсто већи него прошле године", оценио је Кесеровић.
Додао је да је неколико последњих година због ниских пролећних температура и опрашивање било слабије па је требало да се користе бумбари за опрашивање.
Пчеле на температурама, нижим од 12 Целзијусових степени не излазе из кошница и опрашивање је, како је рекао било слабо, па се последице тога највише виде на крушкама чији се цвет расуо.
Кесеровић је рекао да они произвођачи воћа који су за 70-80 евра купили увезене специјалне врсте бумбара који опрашује и на нижим температурама од 12 степени нису имали тај проблем са осипањем цвета, па ће род бити добар.
(Бета, 01.06.2021)
