Србија и здравство: Треба ли Хитна помоћ у Србији да набави моторе и зашто је то важно

Душко Антељ је 2012. доживео тешку саобраћајну незгоду на Авалском путу близу Београда.

Имао 33 године, био је на мотору, а сударио се са аутомобилом.

Изгубио је 2,5 литара крви и питање је да ли би преживео да до њега врло брзо није стигла екипа београдске хитне помоћи на мотоциклу.

Имао је вишеструке преломе, а нога и рука су му биле „покидане&qуот;.

„Екипа на мотору је дошла на лице места, припремили ме као пацијента, кад су дошла кола хитне помоћи могли су само да ме утоваре и наставе ка ургентном центру.

„Фактички је вероватно баш то било одлучујуће, јер питање је шта би било да су морали да потроше још 15 или 20 минута да ме стабилизују, а свако померање жртве је ризик у таквим ситуацијама&qуот;, каже Антељ за ББЦ на српском.

• Хитна помоћ и возила под пратњом - ко има предност
• Српски возачи бржи од живота
• Да ли је везивање појаса позади у аутомобилу обавезно

У оваквим ситуацијама, или код случајева срчаних или можданих удара, секунде и минути некада одлучују.

Ако до несреће дође у саобраћајној гужви, без обзира на ротацију, хитна служба некада стигне прекасно.

Зато је пре десетак година београдској хитној помоћи поклоњен комплетно опремљен мотор, управо онај којим се довезла и екипа на место незгоде Душка Антеља.

Како се користи?

Ипак, данас је Србија једна од ретких земаља у којима ова врста помоћи није заживела.

„Такав мотоцикл је превенција, брзо стиже, опремљен је сасвим довољно да може на лицу места да одради тријажу, помоћ и јави екипи која пристиже шта се дешава и на шта буду спремни.

„Нама је битно тих златних пет минута да мотоцикл што пре стигне на лице места, посебно када су у Београду шпицеви&qуот;, каже Владимир Јевтић из Асоцијације за безбедност мотоциклиста.

У таквом ситуацијама мотор ће много лакше и брже стићи од тачке А до тачке Б, посебно у односу на санитет.

„Кад је реч о уштеди времена између мотоцикла и ауто, она иде и до пет и десет пута, у зависности од гужве&qуот;, додаје Јевтић.

Зато је он био један од иницијатора да се београдској хитној служби поклони мотор, по угледу на друге земље.

Комплетно опремање тада је коштало око 15.000 евра.

Реч је о мотору „сузуки 650 вестром&qуот; који је имао и посебну опрему - три кутије санитетског материјала и дефибрилатор, који се користи у случају да пацијент има срчани удар, као и звучну и светлосну сигнализацију и џи-пи-ес.

Три возача су завршила полицијску обуку.

У почетку су мотоцикл користили возач и лекар, а касније возач и медицински техничар.

„То решење се показало као добро, јер лекар позади има могућност да се припреми, а возач је ту да му помогне у складу са могућностима.

„У свету у 99 одсто случајева је да је техничар или лекар сам на мотоциклу&qуот;, описује Јевтић.

Шта су предности?

Густ саобраћај - уске улице, много људи и аутомобила, све то су разлози зашто би и данас Београд требало да има моторе у саставу Хитне помоћи, каже за ББЦ на српском Патрик Лауш, из Међународне организације здравствене помоћи на мотоциклима.

„Саобраћајне гужве за моторе нису препрека, као за аутомобиле, а употреба хеликоптера није реална, пре свега јер је прескупо.

„Коришћење мотоцикала је јефтино, најпре потребан вам је један човек уместо екипе од двоје или троје људи и суштински за један санитет можете купити два или три мотора&qуот;, истиче Лауш за ББЦ на српском.

Он живи и ради у Мађарској, а често долази и на Балкан.

„Само Србија, Северна Македонија и Црна Гора још немају ту врсту возила у хитној помоћи&qуот;, каже Лауш.

Кључна ствар је да пацијент врло брзо добије помоћ, а некад је само то довољно, део пацијената и не мора да се вози у болницу, додаје.

„Некада људи зову хитну кад се посвађају са укућанима или осете проблеме са дисањем.

„Док ви дођете до њих они се смире и немају медицинских проблема, зашто њима слати санитет&qуот;, напомиње Лауш.

Као посебно користан вид помоћи мотор се показао у ситауацијама великих катастрофа.

Лауш напомиње случај Норвешке, где је недуго после пуцњаве у којој су убијена деца, почело тестирање мотора за хитне помоћ.

„Тог лета се догодила експлозија у једној згради у центру Осла, то се десило у празној згради и није било повређених, али су људи у паници кренули да беже из центра.

„Нико није могао да дође до зграде, ни ватрогасци ни полиција, јер су их успут људи заустављали и питали о несрећи.

„Први на лицу места је био мотор хитне помоћи и он се преко радија јавио да нема повређених и да је све у реду&qуот;, каже Лауш.

Од тада су власти у Норвешкој одлучиле да је та врста помоћи неопходна, напомиње.

Ипак, у Србији је после кратког времена повучен из употребе, уз бојазан да није безбедно.

„Свака интервентна вожња подразумева професионалног возача који је трениран за то, они су прошли тренинг безбедне вожње и тај човек је обучен за ризик, то су све изговори.

„Чини ми се да руководиоци то нису препознали као нешто иновативно&qуот;, оцењује Јевтић.

• Бели мантили у Србији иза којих је остала црнина
• Српски возачи бржи од живота
• Хитна помоћ и возила под пратњом - ко има предност

Шта кажу руководиоци?

Потврђују да је мотор добијен 2011. кратко био у употреби.

„Лекари нису желели да се возе мотоциклом због повећаног ризика у Београду и врло мали број медицинских техничара је било заинтересовано за рад на мотоциклу.

„Самим тим што медицински техничар на терену нема право давати дијагнозу нити терапију, а поготово возач, ми смо врло брзо изгубили сврху постојања такве екипе&qуот;, каже у писаној изјави директор Градског завода за хитну медицинску помоћ Београда доктор Горан Чолаковић.

Према важећим прописима, напомиње, нигде није одређено радно место лекара на мотоциклу, па самим тим било какав проблем да се деси лекару који седи на мотору одговорно би било искључиво одговорно лице здравствене установе.

„Из наведених разлога морало би се прво размотрити о новој систематизацији радног места који би био посебно плаћен и за који би се морало примити по конкурсу заинтересовани возачи мотоцикла (парамедикуси), као и медицински техничари или лекари&qуот;, додаје Чолаковић.

Оставља могућност да се поново набаве таква возила.

Предлаже да се то доноси на четири центра ургентне медицине - Београд, Нови Сад. Крагујевац и Ниш, као и у неким местима са већим бројем становника.

„Ми бисмо желели да у оквиру бар ова четири Завода имамо екипе посебно опремљене и едуковане за рад на мотоциклу&qуот;, истиче он.

Министар здравља Златибор Лончар у изјави за ББЦ каже овим поводом да очекује да струка анализира све позитивне и негативне аспекте и предложи решење држави.

„Разматрамо такву могућност, посебно имајући у виду све околности у вези са саобраћајем и све веће градске гужве.

„Постоје нека позитивна искуства са коришћењем скутера на Ади Циганлији, прикупљамо искуства и неких других светских метропола које користе сличне системе&qуот;, истиче Лончар.

Где све постоје слични системи?

У значајном броју земаља Европе и света.

Између осталих то су: Мађарска, Италија, Велика Британија, Португал, Бразил, Турска.

На сајту британске Здравствене службе наводи се да у склопу хитне службе ради и значајан број појединаца који у тренуцима када сваки секунд може бити пресудан користе ауто, мотоцикл, па чак и бицикл.

Обучени су да збрину пацијента без помоћи амбулантне екипе и комплетно опремљени.

Реч је о медицинским техничарима или парамедикусима,а у неким деловима Лондона имају помоћ и обучених добровољаца.

У већини држава на мотору је један човек, истовремено одлично обучен и за вожњу - најприближније могуће професионалном нивоу и да пружи медицинску помоћ.

Управо зато, безбедност возача је на високом нивоу, иако се то често наводи као разлог за некоришћење, оцењују стручњаци.

„Статистика показује да се незгоде моторима хитне помоће ређе дешавају, него возилима хитне службе, науспрот устаљеном веровању.

„То се постиже уз адекватну обуку, као што се и ређе дешавају незгоде полицијским моторима, него полицијским аутима&qуот;, каже за Лауш, који је спреман да колегама у Србији одржи и тренинг ако и када буду набављени.

Њихова хитна помоћ на моторима ангажује се и сезонски.

На пример, на обали језера Балатон, где је током лета пет пута већи број посетилаца него становника.

„Немогуће је ту ставити додатну хитну службу јер је тешко доступно, много људи лежи на трави, а мотор врло брзо може да дође.

„Врло је ефикасно за туристичка места&qуот;, истиче Лауш.

Вишегодишње искуство са оваквим врстама хитних служби има и Израел.

Тамо постоји засебна мото спасилачка служба Јунајтед Хацалах, у коју су укључени добровољци обучени да пружају прву помоћ, и имају вишегодишње искуство.

На Балкану, ова врста хитне службе постоји у Загребу већ пет година, однедавно у Сарајеву, а најдужи стаж у коришћењу имају Словенци.

У Љубљани се овај пројекат први пут појавио 1994. године, али је трајао само два месеца.

„Поново су 2002. године са пројектом почели у Марибору.

„Због одличних резултата, 2003. министарство здравља одлучило је да ће овај пројекат постати део хитне медецинске помоћи и да ће га финансирати&qуот;, каже за ББЦ Марко Куковец из Марибора, који се годину дана касније придружио овој служби.

Од 2004. она постоји и у Љубљани и Копру.

У Марибору данас имају три мотоцикла који су на путевима сваког дана од седам ујутро до седам увече од 1. маја до 31. октобра.

Толико им траје сезона.

„У свим овим годинама мотор се показао као велики плус у хитној помоћи.

„Највише код оживљавања, где је важан сваки минут, па и код неких мањих интервенција, где можемо сами средити пацијента и нису нам потребна кола хитне помоћи&qуот;, истиче Куковец.

Он је један од осам запослених у мариборској екипи.

„Сви који раде на моторима су дипломирани здравствени радници, дакле нисмо лекари, имамо направљен Факултет за здравствену негу. Лично, имам и магистеријум.

„Због тога јер смо сами на мотору, треба да будемо сви искусни, са пуно знања и о медицини и о безбедности на мотору&qуот;, каже Куковец.

Мотори имају сличну опрему као кола хитне службе, само што је мања.

Поред пакета прве помоћи имају и апарат за мерење шећера, притиска, дефибрилатор, све за интубацију, прву помоћ, апарат за мерење засићености крви кисеоником, лекове, шприцеве и игле.

Према статистици, наводи Куковец, мотор је за 45 одсто бржи у интервенцијама по граду где су уске улчице и има пуно саобраћаја, а око 15 одсто је бржи на аутопуту.

„Прошле године смо због короне имали мањи број интервенција, иначе их је у просеку око 400 у сезони.

„Како је почело ове године, биће овај број на крају сезоне много већи&qуот;, каже Куковец за ББЦ.

Сваке године има бар једну интервенцију, коју не може заборавити.

„Видео сам у каријери баш све, али највише те дирну деца.

„То је најгоре. Посебно психички&qуот;, истиче Куковец.

Ментално здравље је додатна предност рада на мотору, оцењује Патрик Лауш.

Он је лекар који већ 15 година ради на мотору.

„Људи уживају да возе моторе и кад су слободни неће доживети засићење на послу, као остале колеге, после година проведених у служби.

„Напротив, и тада ће уживати у послу&qуот;, каже из личног иксуства.

Важан део армије

Душко Антељ је данас менаџер телекомуникација.

Са места незгоде санитет га је одвезао у београдски Ургентни центар, где је прва од девет операција трајала 6,5 сати.

Нога му је касније ампутирана, а повређена рука скоро да није функционална.

Опоравак је трајао месецима после тога.

Не жали се, напротив.

Уверен је да му је тај дан продужен живот.

„Живот ми је спасио Бог, уз велику помоћ хитне мото екипе на првом месту, затим стандардне хитне помоћи, а касније и армије лекара, техничара и медицинских сестара&qуот;, сматра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.09.2021)