Неискоришћене шансе за узгој и извоз лековитог биља (ВИДЕО)

У производњи лековитог, ароматичног и зачињског биља у Србији ангажовано је око 50.000 људи, а само њих 5.000 се бави сакупљањем лековитог биља, док га откупљује 30 до 40 фирми. Те цифре би могле да буду вишеструко веће да су искоришћени потенцијали, с обзиром на услове који постоје за ту производњу и на дугу традицију.

Процењује се да у Србији има 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док се у промету налази 280.

Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 хектара годишње, а процењује се да би могле да буду до три пута веће.

Највише се гаји 20-25 врста биља – питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија…а највише се сакупља клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајкина душица.

Једна о породичних фирми из Србије која извози лековито биље на све континенте је „Биље Борча“ која годишње преради око 3.000 тона свежег биља и од извоза заради заради око 700.000 евра.

Директор фирме Биље Борча, Драган Бушић каже:

"Извозимо свуда, ја мислим на све континенте, извозимо за Америку, извозимо за Африку, у Европу, Русију."

План Биља Борча је да извози и у Кину.

"Надамо се, надамо се, мислим да би ове године требало, ако све буде у реду, да идемо на сајам у Кину. Видећемо шта можемо тамо да учинимо", каже Бушић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2020. години вредност спољнотрговинске размене лековитог, араматичног у зачинског биља била је 19,4 милиона евра (4.954 тона). Од тога је извоз из Србије био 11,5 милиона евра, односно 2.597 тона, а увоз 7,9 милиона евра, или 2.357 тона. Највећи део размен је са ЕУ, чак 67 одсто.

Прилог Кинеске медијске групе (ЦМГ).

(Бета, 10.06.2021)