"Први пут се искрала увече на -3 и пешке прешла три насеља": Вапаји мајке девојчице (9) која упорно бежи од оца, а држава је на силу враћа

П. од мајке код оца, плакала је, молила их да је оставе код маме, а на крају је рекла да "ако већ мора да иде, да је пусте да иде са извршитељем, само да је не воде код тате". Стегла је снажно руку извршитеља и молила га да је поведе са собом. Вапаји су, као много пута пре и после тога, били узалудни. Није имао ко да чује крике детета. К. П. је први пут побегла из очеве куће 11. фебруара, две недеље након што се обратила школском психологу због одбијања оца да