Srbija i mediji: Preminula novinarka Gordana Suša, nekadašnja predsednica NUNS-a

Istaknuta novinarka Gordana Suša preminula je u Beogradu 22. juna, u 75. godini.

BBC News 23.06.2021

gordana šuša — Novinarka Gordana Suša preminula je u 75. godini

Istaknuta novinarka Gordana Suša preminula je u Beogradu 22. juna u 75. godini, objavila je Radio-televizija Srbije.

Na veliku medijsku scenu stupila je najpre u Radio Beogradu, a onda i u toj televizijskoj kući čije je postala jedno od najprepoznatljivijih i najprofesionalnihjih novinarskih imena u godinama kada se već nazirao početak sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Ostaće upamćena kao novinarka koja nije pristajala na kompromise, dizala je glas protiv pritiska na medije i od početka devedesetih je promenila više redakcija.

„Danas je jako veoma tužan dan za naše novinarstvo, jer je otišla jedna od najboljih i mnogo će nam nedostajati", kaže predsednik NUNS-a Željko Bodrožić za BBC na srpskom.

Bodrožić ističe da je Suša „čitav profesionalni vek provela u borbi za slobodu medija i izražavanja, a mlađima od sebe bila je uzor u svemu.

„Sa velikim poštovanjem gledamo na njen profesionalni radi, ali i na nju kao osobu, zato što je plenila dobrotom i pokazivala šta se može postići kad neko ima mnogo pozitivne energije i usmeri je u prave stvari", navodi Bodrožić.

Bivši zaštitnik građana Rodoljub Šabić kaže da će Sušu pamtiti kao „dobrog čoveka i vrhunsku novinarku".

„Bila je besprekorno moralna i ovo je veliki gubitak za novinarstvo Srbije", kaže Šabić.

Video nedeljnik - „veličanstven projekat"

Novinarsku karijeru započela je na talasima Radio Beograda, da bi nakon osam godina prešla na Televiziju Beograd, gde je radila kao skupštinski izveštač, a potom kao urednica TV Dnevnika, navodi se u Sušinoj biografiji na sajtu NUNS-a.

Početkom devedesetih prešla je na federalnu jugoslovensku televiziju Jutel, a 1993. godine je pokrenula nezavisnu TV produkciju VIN (Video nedeljnik).

Sećajući se Video nedeljnika, Bodrožić kaže da je to bio „veličanstven projekat".

„Širio se Srbijom preko nezavisnih stanica i pomogao je da se naša zemlja otrese režima Slobodana Miloševića", navodi.

U godini NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije 1999. postala je predsednica NUNS-a, a tu je funkciju obavljala do 2002. godine.

Tokom 2004. godine, za vreme predsedničkog mandata Vojislava Koštunice, šest meseci je radila kao glavna urednica Informativnog programa RTS-a, ali je zbog stalnih pritisaka bila prisiljena na ostavku, stoji na sajtu NUNS-a.

Od 2011. do 2016. bila je članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Sarađivala je sa medijima u Srbiji i regionu, među kojima su beogradski listovi Naša Borba i Blic, sarajevsko Oslobođenje, i banjalučke Nezavisne novine, navodi se u njenoj biografiji na sajtu dnevnog lista Danas, čija je bila redovna kolumnistkinja tokom poslednjih pet godina.

Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a novinarstvom je počela da se bavi sedamdesetih godina prošlog veka.

Epizoda u Jutelu i raspad Jugoslavije

Posle osam godina provedenih na radiju, na Televiziji Beograd, najpre je radila kao skupštiniski izveštač, a kasnije se pela u redacijskoj hijerariji do mesta urednice Dnevnika.

Postala je jedno od najprepoznatljivijih lica televizije, a početkom 1991, kada je već bio izvestan početak građanskog rata u Jugoslaviji, napustila je tu redakciju nezadovoljna smenama u rukovodstvu i pritiskom na uređivačku politiku predstavnika tadašnje vlasti Slobodana Miloševića.

Pridružila se televiziji Jutel, koji je finansijski podržala savezna vlada reformiste Ante Markovića koji se zalagao za očuvanje zajedničke države.

Pored Suše, urednički tim ove televizije činili su neki od tada najuglednijih jugoslovenskih novinara poput Gorana Milića, Dževada Sabljakovića, Ivice Puljića i Aleksandra Saše Mlača.

„Jutel je u to vreme bio jedina televizija koja je pružala objektivne informacije, za razliku od republičkih televizijskih stanica", tvrdi Ivan Protić, urednik novinske agencije Beta, a tada novinar Radio Jugoslavije.

Po koncepciji je trebalo da bude savremena televizija, u kojem nije bilo mesta nacionalističkim stavovima, tvrdi on

„Čini se da je Jutel zato svima smetao, a verovatno da nije bilo te podrške Savezne vlade, taj projekat bi trajao još kraće", kaže Protić.

Suša i Milić su uređivali program, a novinarske ekipe činili su uglavnom ljudi iz Beograda i Zagreba - vodili su se uobičajnim novinarskim standardima, što je tada već prestalo da bude praksa širom Jugoslavije kako su se „ratne trube sve glasnije čule".

Suša je na televiziji Jutel ostala do 1993. godine.

„Kako su se odnosi među narodima u Bosni zaoštravali, a deo rukovodstva Jutela počeo sve više vezivati za zvaničnu politiku bosanskog rukovodstva, to jest za Aliju Izetbegovića, stvari su se promenile", prisetila se ona u razgovoru za list Glas javnosti 2000. godine.

A u Beogradu je, kako je tada objasnila, neko smatrao da ona nije „dovoljno patriota".

„Ne znam kome smeta Gordana Suša i ne vidim svoju krivicu, niti priznajem da je neko veći patriota od mene", kazala je tada.

O srpskom novinarstvu i novim medijima

U jednom od poslednjih intervjua, za sajt NUNS-a, početko februara ove godine, Suša je rekla da srpsko novinarstvo nikada nije bilo tako podeljeno i suprotstavljeno.

„Nije to osobenost medijske scene u Srbiji, toga ima svugde, ali nigde država ne podržava tabloide dodeljujući im pomoć koja je namenjena za neprofitne medijske projekte od javnog interesa. I to nije sve", kazala je Suša.

Portali i društvene mreže, koliko god bile dinamičnije, neće tako brzo uništiti novine.

„Dok god ima onih koji su omirisali štampani papir, i navikli da pljucnu po prstima da bi olakšali listanje, pa olovkom zaokružuju važne informacije, ili rešavaju ukrštene reči i sudoku, biće štampe", govorila je ona.

Reakcije na mrežama

Od Suše su se na društvenim mrežama oprostile kolege, saradnici, prijatelji i poznanici koji je pamte kao „dobru, časnu i izuzetno profesionalnu" novinarku.

Mnogi od njih navode da se radi o nenadoknadivom gubitku za novinarstvo na prostoru bivše Jugoslavije.