Србија и медији: Преминула новинарка Гордана Суша, некадашња председница НУНС-а

Истакнута новинарка Гордана Суша преминула је у Београду 22. јуна, у 75. години.

BBC News 23.06.2021

gordana šuša — Новинарка Гордана Суша преминула је у 75. години

Истакнута новинарка Гордана Суша преминула је у Београду 22. јуна у 75. години, објавила је Радио-телевизија Србије.

На велику медијску сцену ступила је најпре у Радио Београду, а онда и у тој телевизијској кући чије је постала једно од најпрепознатљивијих и најпрофесионалнихјих новинарских имена у годинама када се већ назирао почетак сукоба у бившој Југославији.

Остаће упамћена као новинарка која није пристајала на компромисе, дизала је глас против притиска на медије и од почетка деведесетих је променила више редакција.

„Данас је јако веома тужан дан за наше новинарство, јер је отишла једна од најбољих и много ће нам недостајати&qуот;, каже председник НУНС-а Жељко Бодрожић за ББЦ на српском.

Бодрожић истиче да је Суша „читав професионални век провела у борби за слободу медија и изражавања, а млађима од себе била је узор у свему.

„Са великим поштовањем гледамо на њен професионални ради, али и на њу као особу, зато што је пленила добротом и показивала шта се може постићи кад неко има много позитивне енергије и усмери је у праве ствари&qуот;, наводи Бодрожић.

Бивши заштитник грађана Родољуб Шабић каже да ће Сушу памтити као „доброг човека и врхунску новинарку&qуот;.

„Била је беспрекорно морална и ово је велики губитак за новинарство Србије&qуот;, каже Шабић.

Видео недељник - „величанствен пројекат&qуот;

Новинарску каријеру започела је на таласима Радио Београда, да би након осам година прешла на Телевизију Београд, где је радила као скупштински извештач, а потом као уредница ТВ Дневника, наводи се у Сушиној биографији на сајту НУНС-а.

Почетком деведесетих прешла је на федералну југословенску телевизију Јутел, а 1993. године је покренула независну ТВ продукцију ВИН (Видео недељник).

Сећајући се Видео недељника, Бодрожић каже да је то био „величанствен пројекат&qуот;.

„Ширио се Србијом преко независних станица и помогао је да се наша земља отресе режима Слободана Милошевића&qуот;, наводи.

У години НАТО бомбардовања Савезне републике Југославије 1999. постала је председница НУНС-а, а ту је функцију обављала до 2002. године.

Током 2004. године, за време председничког мандата Војислава Коштунице, шест месеци је радила као главна уредница Информативног програма РТС-а, али је због сталних притисака била присиљена на оставку, стоји на сајту НУНС-а.

Од 2011. до 2016. била је чланица Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Сарађивала је са медијима у Србији и региону, међу којима су београдски листови Наша Борба и Блиц, сарајевско Ослобођење, и бањалучке Независне новине, наводи се у њеној биографији на сајту дневног листа Данас, чија је била редовна колумнисткиња током последњих пет година.

Дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, а новинарством је почела да се бави седамдесетих година прошлог века.

Епизода у Јутелу и распад Југославије

После осам година проведених на радију, на Телевизији Београд, најпре је радила као скупштиниски извештач, а касније се пела у редацијској хијерарији до места уреднице Дневника.

Постала је једно од најпрепознатљивијих лица телевизије, а почетком 1991, када је већ био известан почетак грађанског рата у Југославији, напустила је ту редакцију незадовољна сменама у руководству и притиском на уређивачку политику представника тадашње власти Слободана Милошевића.

Придружила се телевизији Јутел, који је финансијски подржала савезна влада реформисте Анте Марковића који се залагао за очување заједничке државе.

Поред Суше, уреднички тим ове телевизије чинили су неки од тада најугледнијих југословенских новинара попут Горана Милића, Џевада Сабљаковића, Ивице Пуљића и Александра Саше Млача.

„Јутел је у то време био једина телевизија која је пружала објективне информације, за разлику од републичких телевизијских станица&qуот;, тврди Иван Протић, уредник новинске агенције Бета, а тада новинар Радио Југославије.

По концепцији је требало да буде савремена телевизија, у којем није било места националистичким ставовима, тврди он

„Чини се да је Јутел зато свима сметао, а вероватно да није било те подршке Савезне владе, тај пројекат би трајао још краће&qуот;, каже Протић.

Суша и Милић су уређивали програм, а новинарске екипе чинили су углавном људи из Београда и Загреба - водили су се уобичајним новинарским стандардима, што је тада већ престало да буде пракса широм Југославије како су се „ратне трубе све гласније чуле&qуот;.

Суша је на телевизији Јутел остала до 1993. године.

„Како су се односи међу народима у Босни заоштравали, а део руководства Јутела почео све више везивати за званичну политику босанског руководства, то јест за Алију Изетбеговића, ствари су се промениле&qуот;, присетила се она у разговору за лист Глас јавности 2000. године.

А у Београду је, како је тада објаснила, неко сматрао да она није „довољно патриота&qуот;.

„Не знам коме смета Гордана Суша и не видим своју кривицу, нити признајем да је неко већи патриота од мене&qуот;, казала је тада.

О српском новинарству и новим медијима

У једном од последњих интервјуа, за сајт НУНС-а, почетко фебруара ове године, Суша је рекла да српско новинарство никада није било тако подељено и супротстављено.

„Није то особеност медијске сцене у Србији, тога има свугде, али нигде држава не подржава таблоиде додељујући им помоћ која је намењена за непрофитне медијске пројекте од јавног интереса. И то није све&qуот;, казала је Суша.

Портали и друштвене мреже, колико год биле динамичније, неће тако брзо уништити новине.

„Док год има оних који су омирисали штампани папир, и навикли да пљуцну по прстима да би олакшали листање, па оловком заокружују важне информације, или решавају укрштене речи и судоку, биће штампе&qуот;, говорила је она.

Реакције на мрежама

Од Суше су се на друштвеним мрежама опростиле колеге, сарадници, пријатељи и познаници који је памте као „добру, часну и изузетно професионалну&qуот; новинарку.

Многи од њих наводе да се ради о ненадокнадивом губитку за новинарство на простору бивше Југославије.