Како је Џингис-кан забранио народу да води љубав и шта је било после

Сматрам да и форма припада суштини. Али, морам рећи нешто о суштини. Прва прича је чудна, али истинита. Некада, у Улцињу, неки младић загледао се у лијепу цуру. Послао просце. Њени је дали. Али. Та лијепа цура била је толико стидљива да је на вјечање послала неку другарицу. Под црвеним невјестачким велом, другарица је, умјесто испрошене цуре, рекла да се хоће удати за младожењу. Након вјенчања, другарица која је глумила невјесту, тражила је да уђе у тоалет.