Miris jednih leskovačkih litija

Pijani. Opet. Ovoga puta, čak i ovi snažni, poslušni radnici tužnih očiju, imaju razumevanja. Jeste vrućina, junsko sunce prži meso do kostiju, jesu muve dosadne, a fijaker otežak, ali se može istrpeti. Litije su. Ono jest’, ko zna koje po redu ovog meseca, a tek ove godine. Zapravo, čak ni konji više nemaju razumevanja za Branka. A tek njegova omanja, hitra, i ljuća od ljute šarke, žena. Šeta tarabama omeđenom avlijom, terajući od sebe kokoške i reči umirenja.