Вархеји: ЕУ жели да убрза проширење, то значи отварање два кластера ове године

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји изјавио је данас да Европска унија жели да убрза процес проширења, што за Србију значи отварање два кластера у приступним преговорима већ током ове године.

"Политика проширења остаје у центру наших активности и желимо да то убрзамо", рекао је Вархеји у писаној изјави за конференцију "Србија и ЕУ: Подршка развоју и преговорима о чланству".

Вархеји је истакао да Србија игра кључну улогу у региону и Европи и да је Западни Балкан један од највећих приоритета за ЕУ.

"То је јасно показано и током пандемије, када се ЕУ односила према партнерима на Западном Балкану као према будућим чланицама", казао је Вархеји.

Додао је да Економски инвестициони план који је ЕУ усвојила за Западни Балкан треба да помогне региону да се трансформише и да јачи изађе из кризе.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је на конференцији у Београду да Инструмент за претприступну помоћ (ИПА 2) финансијски инструмент који помаже Србији да спроведе рефоме, постигне циљеве и "скорије пре него касније постане чланица ЕУ".

"То је моћан алат који пружа Србији и другим земљама у региону финансијску подршку најбољег типа", рекао је Фабрици, истакавши да ИПА фондови подржавају реформе, али не могу да их замене, јер су реформе политички процес.

Подсетио је да је у оквиру ИПА 2 у периоду од 2014. до 2020. Србија добила 1,5 милијарди евра и још 900 милиона евра из регионалних пројеката који су рађени у Србији.

Око 40 одсто тих средстава искоришћено је у области реформе владавине права и доброг управљања, 40 одсто средстава је потрошено за привредни и друштвени развој, а око 20 одсто за хитне ситуације, као што су биле поплаве, мигрантска криза и пандемија.

Фабрици је изјавио да је српска привреда показала да је доста отпорна током пандемијске кризе "у смислу да су темељи економије снажни", и да се доста добро опоравила после пандемије.

"Привреда данас није само оно што нам каже БДП, то је и одрживост, инклузивност, зелена агенда, то су шире идеје које утичу на привреду", рекао је Фабрици и додао да је Србија посветила доста ресурса иновативности.

Фабрици је истакао да реформе треба да се спроводе не само на националном него и на локалном нивоу, посебно у областима заштите животне средине, рециклаже, пречишћавања отпадних вода.

"Циљ је да се регион приближи Унији и да се превазиђе привредни јаз између ЕУ и Западног Балкана, да се повежу капитал и људи, да привреда буде свеобухватна, да обновљиви извори енергије буду примарни као у Европи и да цео регион буде део борбе против климатских промена", казао је Фабрици.

Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић је изјавила да фонд ИПА 3 има за циљ да смањи разлике између региона Западног Балкана и Европске уније.

"ИПА 3 ће од укупних износа 42,4 одсто бити усмерена на зелену агенду и одрживо повезивање, потпуно је јасно колико је ова тема важна за све нас у Србији", рекла је она.

При реструктуирању Министарства за европске интеграције, истакла је она, уведено је пето одељење које се тиче координације и праћења усклађености националних реформи са циљевима зелене агенде, дигитализације и одрживе повезаности.

"Не каскамо, свакако ћемо ићи у корак са оним што су најважније политике Европске уније данас, између осталог владавина права и зелени договор и дигитализација", навела је министарка.

(Бета, 15.07.2021)