Uz mog brata amfilohija učio sam o stihovima: Morački pesnik Pavić Radović odužio se svojim precima

Nadahnut i inspirisan prošlošću osećao sam da vreme prekriva velom zaborava mnoge događaje i ličnosti iz naše prošlosti. Tako i ovu moju knjigu sa njenim sadržajem možemo razumeti kao sećanje na život đeda Blage, oca Ćira, mojih predaka, Moračana. Mog srpskog roda, koji su išli smelo ne žaleći živote da ostanu slobodni. Junaci iz ove moje knjige odrastali su na porodičnom ognjištu uz jeku gusala gde je obraz bio najskuplji. Po čojskim zakonima se živelo i ginulo a