Tomislav iz Novog Sada nije mogao ni da sanja da će njegov sin postati lider Izraela (ili da će Vujadin Boškov postati veliki fudbaler)

Mogao je da zamišlja, ako bi i zamišljao uopšte život svoje dece, da će njegov sin jednog dana biti centarfor Vojvodine ili oficir koji će polagati zakletvu kralju Petru Drugom Karađorđeviću, ili eventualno da će biti neki profesor u Budimpešti. To su okviri u kojima se rodio i živeo prve godine svog života. Lako je poverovati, kada je reč o Tomislavu, ili se zvao Jozef – za života je oba imena jednako prisvajao – da se negde sa onoga sveta zadovoljno smeška jer