Ne treba žaliti za promašenim odlukama

Zamislite ovakvu filmsku scenu: vrela, vedra letnja noć, u tišini se čuju samo cvrčci, među drvećem postavljena bina, na njoj muzičari čekaju znak. Onda u krupnom kadru prepoznatljivi crni šešir širokog oboda, iz njegove senke izranja pogled čudesnih plavih očiju oivičenih sitnim borama od smeha. Čuje se „Dobro veče, draga publiko” i kreću stihovi, pa pesma, i tako puna dva sata. Zvezdi večeri nije manjkalo ni energije, ni šarma, a za podsticaj se pobrinula masa