Sećanje na progon Srba iz Hrvatske u akciji Oluja ove godine u Busijama
Centralni skup povodom 26. godišnjice progona i stradanja Srba u hrvatskoj akciji "Oluja", biće održan u sredu, u naselju Busije kod Beograda, u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Kako se navodi u najavi, Danu sećanja na sve stradale i prognane Srbe u "Oluji" prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a skup počinje u 19.30.
Povodom godišnjice stradanja Srba u akciji "Oluja" 5. avgusta u Crkvi svetog Marka u Beogradu biće služen pomen žrtvama.
Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.
U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.
Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.
U srpskoj javnosti o toj akciji se govori kao o najvećem etničkom čišćenju na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Komesarijat za izbeglice i migracije ocenio je danas da je "Oluja" jedan od "najtežih i najtužnijih dana za srpski narod" i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.
Ta institucija je, takođe, ukazala da je u ratovima '90-ih u centralnu Srbiju iz drugih delova Jugoslavije stiglo oko 618.000 Srba dok je posle NATO bombardovanja Kosova 1999. godine izbeglo još oko 200.000 ljudi.
Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" saopštio je, povodom godišnjice "Oluje", da su sudovi u Hrvatskoj za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osuđen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.
Ocenjuje se i da se obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj "iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima".
Veritas podseća da se za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
"Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe", piše u saopštenju.
(Beta, 03.08.2021)
