Сећање на прогон Срба из Хрватске у акцији Олуја ове године у Бусијама

Централни скуп поводом 26. годишњице прогона и страдања Срба у хрватској акцији "Олуја", биће одржан у среду, у насељу Бусије код Београда, у којем углавном живе избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Како се наводи у најави, Дану сећања на све страдале и прогнане Србе у "Олуји" присуствоваће и председник Србије Александар Вучић, а скуп почиње у 19.30.

Поводом годишњице страдања Срба у акцији "Олуја" 5. августа у Цркви светог Марка у Београду биће служен помен жртвама.

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину.

У тој акцији протерано је између 200.000 и 250.000 Срба а убијено је или нестало више од 2.000 људи.

Међу жртвама те акције хрватске војске и полиције су 553 жене, а 80 одсто њих је било старије од 60 година.

У српској јавности о тој акцији се говори као о највећем етничком чишћењу на територији Европе након Другог светског рата.

Комесаријат за избеглице и миграције оценио је данас да је "Олуја" један од "најтежих и најтужнијих дана за српски народ" и дан за туговање за погинулима, као и за још 770 људи којима се и данас не зна гроб.

Та институција је, такође, указала да је у ратовима '90-их у централну Србију из других делова Југославије стигло око 618.000 Срба док је после НАТО бомбардовања Косова 1999. године избегло још око 200.000 људи.

Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је, поводом годишњице "Олује", да су судови у Хрватској за злочине у тој акцији правоснажно осудили само једну особу, и то Албанца, док је у БиХ осуђен један припадник 5. корпуса Армије БиХ за ратни злочин над четворицом припадника Српске војске Крајине.

Оцењује се и да се обележавање годишњице Олује у Хрватској "из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима".

Веритас подсећа да се за злочине над Србима у Олуји судило и тројици хрватских генерала пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

"Претресно веће је једногласно закључило да су двојица од тројице оптужених генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или претњом силом, и осудило их на дугогодишње казне затвора, али је Жалбено веће поништило првостепену пресуду и ослободило оптужене генерале по свим тачкама оптужбе", пише у саопштењу.

(Бета, 03.08.2021)