Поново је 5. август и опет је Балкан подељен на пола, Сребреница је прерасла у Олују. Ако се заборави – десиће се опет

Са једне стране Балкана еуфорија, понос, прослава убистава и протеривања суграђана, цивила, жена, деце, старих и свих оних који се не уклапају у хомогену Хрватску. Етнички чисту Хрватску. Са друге стране болно сећање, мук, туга, запаљена свећа, патња, бол, срам и понос. Понос људи који су након свега успели да не мрзе, већ схвате и на неки начин прихвате ширу слику. Није то лако, али је за најдубље поштовање. Писао сам недавно о Сребреници и наишао на салву