Пожар на депонији у Винчи: Шта може да буде опасно у диму, шта су диоксини и фурани

Многи Београђани који у недељу на 38 степени све до вечерњих сати нису могли да отворе прозор и проветре просторије лаички су утврдили да ваздух не ваља, али нису знали шта тачно може да буде опасно, ни како да се заштите ако излазе напоље.

Због пожара који је захватио пет хектара депоније у Винчи који је тињао од суботе увече, дим и несносан смрад прекрили су више општина у престоници Србије.

Званичници су тврдили да је „под контролом&qуот; и да нема разлога за панику.

Међутим, питање је да ли уопште можемо да се сачувамо у оваквим ситуацијама, које нису класични пожари, упозорава пулмолошкиња Татјана Радосављевић.

„Кад гори депонија, прво имамо проблем са димом, а још већи проблем је сагоревање пластике и свега онога што се тамо налази.

„Сагоревање доводи до ослобађања веома токсичних и канцерогених материја као што су диоксини и фурани&qуот;, каже Радосављевић за ББЦ на српском.

• Депоније у Србији: Еколошке темпиране бомбе
• Какав ваздух удишемо
• Загађење ваздуха у Србији - шта може да се поправи

Да ли је и колико ових материја било у ваздуху, још увек се не зна.

За мерење нивоа ових материја није надлежан градски Завод за јавно здравље, речено је ББЦ-ју из ове установе.

А информацију да ли то обављају неке фирме за потребе Агенције или Министарства за заштиту животне средине - ББЦ није добио до објављивања овог текста.

Шта су диоксини и фурани?

То су саставни делови бојних отрова, каже докторка Татјана Радосављевић.

„Доказана је њихова канцерогеност, што не значи да ће једно излагање тој материји довести до тога, али је проблем што не знамо колико смо изложени&qуот;, наводи Радосављевић.

Диоксини и фурани се јављају и приликом паљења гума.

Маске делимично штите од ових отрова, али не у потпуности, додаје докторка, специјалиста за плућне болести.

Зато је најбоље не отварати прозоре и не излазити колико год је могуће, саветује Радосављевић.

Диоксини и фурани су скраћени називи за групу хемикалија сличног нивоа токсичности.

Еколошке организације диоксине убрајају међу најопасније отрове који повећавају могућност обољевања од рака, рекли су раније стручњаци за ББЦ.

Ове хемикалије могу да настану током спаљивања кућног смећа, али и поступака бељења целулозе и папира хлором, као и у производњи и преради одређених врста хемикалија, попут пестицида.

Могу да се појаве и у природи током вулканских ерупција и шумских пожара, наводи амерички Центар за контролу и превенцију болести.

Како утичу на човека?

Светска здравствена организација наводи да су експерименти показали да ове веома отровне материје могу оштетити бројне органе у организму.

Краткотрајна изложеност високим нивоима диоксина може довести до лезија на кожи, попут хлоракнс и мрља, али и до промене функције јетре.

Дуготрајна изложеност доводи се у везу са оштећењем имунолошког система, развоја нервног система, ендокриног система и репродуктивних функција.

Када диоксини уђу у тело, они трају дуго због њихове хемијске стабилности и способности да се апсорбују у масном ткиву, где се складиште у телу.

У организму могу да се задрже између седам и 11 година, наводи СЗО.

У животној средини се диоксини акумулирају у ланцу исхране.

Што је животиња на вишем степену ланца исхране, већа је концентрација диоксина.

Да ли је ових отрова било у Београду?

О диоксинима и фуранима на Твитеру је писао и Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

„Винча је сметлиште где има отпада комуналног, пластичног, свега и свачега.

„Кад се то запали онда се сигурно приликом таквог пожара емитује, поред стандардних загађујућих материја као што су сумпор диоксид и ПМ честице емитују и друга токсична једињења&qуот;, каже Јовановић за ББЦ.

У оваквим инцидентима, морало би да се ради мерење концентрације тих материја које би могле да утврде акредитоване лабораторије, каже, али то, колико се до сада зна, није урађено.

„Никад не можемо знати колико је ово било опасно и колико ће бити опасно, јер се то смирило, а ретроактивно нема мерења.

„Процедура није поштована, јер мониторинг локални и државни не мери такве супстанце&qуот;, истиче Јовановић за ББЦ.

• Који су највећи еколошки проблеми Балкана
• Ко и како мери загађење ваздуха у Србији
• Загађење ваздуха у Шапцу: „Плашим се да отворим прозор&qуот;

Мерен је ниво ПМ честица, које и иначе загађују ваздух, али у оваквим ситуацијама нису најопасније, додаје.

Мора да се реши узрок

Докторка Весна Слепчевић из Градског завода за јавно здравље потврђује за ББЦ да ова установа у складу са законом и европском регулативом, није овлашћена да мери ниво диоксина и фурана.

Завод прати концентрацију загађујућих материја у ваздуху, али није овлашћен за мерење на извору загађења.

„Диоксини и фурани су канцерогени, тако да у случају дугогодишњег излагања могу бити штетни по здравље.

„Да би се људи заштитили, мора да се реши и санира узрок, као и спрече пожари на депонији&qуот;, наводи у писаном одговору докторка Слепчевић.

Сајт Беоеко нуди препоруке за понашање становника у зависности од квалитета ваздуха.

Када је ваздух загађен, препоручује се да боравак напољу буде што краћи, посебно осетљивим групама попут старих, деце, људи са обољењима срца и плућа.

Шта су о пожару рекли званичници?

Укратко, да је брзо све било под контролом.

„Иако ће грађани дим овог пожара моћи да виде у наредних неколико дана, уверавам их да нема места за страх и панику&qуот;, рекао је у недељу градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Из градског Завода за јавно здравље поручили су Београђанима да докле год осећају мирис дима, држе затворене прозоре и не излазе без преке потребе напоље.

Вишедеценијски проблем

Депонија у Винчи је, иначе, вишедеценијски проблем, а користи се од седамдесетих година прошлог века.

Једна од највећих депонија у граду, простире се на 42 хектара, што је површина приближно 78 фудбалских терена.

На овом сметлишту су, поред кућног и кабастог отпада, таложени и грађевински шут, земља, лим - са 13 од 17 београдских општина.

Пожари на овој депонији нису реткост.

Слична ситуација била је и 2017. године, када је пожар тињао читавих месец дана.

И током 2019. било је дима, иако према тврдњама званичника, тад није било ватре.

„Свакодневно се појављују овакве ситуације због слегања и, нажалост, клизања депоније ка Дунаву.

„Отварају се шупљине у оквиру депонија, и онда због додира метана са ваздухом долази до стварања дима&qуот;, рекао је пре две године Марко Попадић, директор „Градске чистоће&qуот;.

Према најавама, од овог јула у Винчи је требало да почне са радом нова модерна депонија где би отпад, први пут у историји, био разврстан и искоришћен за прављење електричне енергије, писала је Политика.

---

Можда ће вас занимати и ова прича

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.09.2021)