Олимпијске медаље: Како изгледа алтернативна табела медаља

На табели медаља освојених на Олимпијским играма поново доминирају највеће земље попут Сједињених Америчких Држава, које заузимају прво место.

Али, како би табела изгледала да се узме у обзир број становника и богатство?

Када је у питању пребројавање медаља, ствари као да су већ виђене.

Сваке четири године, неколико истих земаља скупља медаљу за медаљом - САД, Кина, Русија, а и у Токију није било другачије.

САД су освојиле укупно 113 медаља, међу којима је 39 златних, по чему предњаче над осталим земљама.

• Табела олимпијских медаља - Токио 2020
• Завеса је спуштена - Србија за бронзану нијансу боља од Хрватске, Балкан има чиме да се дичи
• Пет разлога за успон словеначке кошарке

Дакле, због чега земље попут САД доминирају, док друге заостају?

Економисти и стручњаци за обраду података имају неколико теорија.

„И даље је јасно и гласно из образаца да улогру игра број становника, ниво прихода и политички систем&qуот;, каже Дејвид Форенст, економиста са Универзитета у Ливерпулу који истражује олимпијска предвиђања.

Становништво је важно, каже Форенст, јер што је већи број спортиста, већа је вероватноћа да ће међу њима бити правих конкурената за одличја.

„Јасно је да врло мали број људи има потенцијал да буду спортисти светске класе&qуот;, каже он.

Узмите за пример земљу попут Луксембурга са 633.622 становника.

На Олимпијске игре је послала 12 спортиста у седам спортова и није освојила ниједну медаљу.

Америка, која је трећа по броју становника на свету, послала 613 спортиста у 35 спортова и однеле кући више медаља од било кога.

Неке земље имају већи учинак, с обзиром на број становника.

ББЦ је направио алтернативну табелу на основу броја медаља на милион људи.

По овом сценарију, мала европска земља Сан Марино, са нешто више од 33.000 становника, избија на прво место, иако је освојила само три медаље.

САД се чак нису нашле ни међу првих 20, а заузеле су тек 60. место.

Али, број становника сам по себи није довољна гаранција да ће се земља попети на победнички подијум.

„Ако је земља веома сиромашна, неће имати ресурсе да тај потенцијал претвори у стварну способност да се такмичи на светској сцени&qуот;, каже он.

„Морају имати способност да се баве спортом на првом месту. На пример, можда имају велике природне способности за пливање, али немају базене.&qуот;

• Олимпијада или Олимпијске игре - како се каже
• Зашто Америка не признаје да Кина води по броју медаља у Токију
• Зашто Русија не може да се такмичи на Олимпијским играма али њени спортисти могу

Ипак, сиромашније земље побеђују, и то обично у спортовима који су јефтинији, попут рвања, каже он, док богате земље добијају у скупим спортовима попут јахања и једрења.

Када се узме у обзир просечно национално богатство по глави становника, Кина и Русија, које су на другом и трећем месту по броју освојених медања, заправо су биле боље од САД.

По овом алтернативном рангирању, Кина је на првом, а Русија на другом месту, док је Кенија на трећем.

САД су заостале на 15. месту.

Постоје и културни и политички фактори. Форест каже да земље које су некада припадале Совјетском Савезу могу да имају предност због јаке спортске инфраструктуре коју су успоставили комунистички режими.

Земље Комонвелта такође имају боље резултате од очекиваних у поређењу са њиховом величином и богатством. Форест верује да је то зато што је Британија била пионир у развоју спорта који познајемо данас, и да је донела ентузијазам за атлетска такмичења широм света.

Аустралија, која често улази у првих 10 по укупном броју медаља, најбољи је пример.

Погледајте и видео о олимпијској суткињи у рвању из Србије

Улогу игра и избор спорта у који се улаже.

У Индији је крикет национални спорт, али се не игра на Олимпијским играма. Индија се такође истиче у хокеју, који се игра на Олимпијским играма, али доноси само две медаље, једну за мушкарце и једну за жене. Док спортови у појединачној категорији, попут гимнастике, пливања и атлетике, могу донети неколико медаља по спортисти.

„Генерално, не помаже вам много што се бавите тимским спортовима&qуот;, каже Форест.

Сајмон Грив, шеф одсека спортских анализа у компанији за обраду података Неилсен Граценоте, каже да је безброј фактора који отежавају предвиђање броја олимпијских медаља.

Ако само користите варијабле попут броја становника и БДП-а по глави становника, склони сте потцењивању неких од најуспешнијих у земљи.

Каже да су прошли учинци много бољи индикатор ко ће бити добар - али све то је само груба процена.

„Оно што нећете обухватити су земље које се брзо побољшавају или брзо погоршавају, и мислим да је то занимљив део свега овога&qуот;, каже он за ББЦ.

Да би боље оценио олимпијске победнике, Грив узима у обзир не само прошле спортске перформансе, већ и то како је свака земља прошла на другим међународним спортским такмичењима од последњих Олимпијских игара.

Узимајући то у обзир, он је предвидео да ће Индија заиста имати најбољу годину до сада, што се и догодило, завршивши на 33. месту по броју освојених медаља. Тиме је оборила претходни рекорд 51. места из 2008.

Погледајте видео о новој олимпијској дисциплини - брејкденсу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.10.2021)