Последњи поздрав за пријатеља и све добре душе које не примећујемо и нисмо их достојни

Веровао је људима, видео само добро око себе. Често заробљен, ретко слободан, али заувек жељан љубави коју су му сваком приликом ускраћивали сви они које је он бескрајно волео. Људи, наводне газде, у које је гледао као богове његов одлазак готово да нису ни приметили. Упознали смо се сасвим неочекивано, у једном од најгорих дана у мом животу. Тог симболичног 27. марта изгорела је наша породична кућа и били смо сјебанији од Палмире. Ту поред, тик уз нашу