Poslednji pozdrav za prijatelja i sve dobre duše koje ne primećujemo i nismo ih dostojni

Verovao je ljudima, video samo dobro oko sebe. Često zarobljen, retko slobodan, ali zauvek željan ljubavi koju su mu svakom prilikom uskraćivali svi oni koje je on beskrajno voleo. Ljudi, navodne gazde, u koje je gledao kao bogove njegov odlazak gotovo da nisu ni primetili. Upoznali smo se sasvim neočekivano, u jednom od najgorih dana u mom životu. Tog simboličnog 27. marta izgorela je naša porodična kuća i bili smo sjebaniji od Palmire. Tu pored, tik uz našu