Рат у Авганистану: Како Запад може да се бори против тероризма после повлачења

Америчке, британске и НАТО снаге напуштају Авганистан.

Талибани су сваким даном све јачи, док Ал Каида и Исламска држава изводе све смелије нападе.

Како ће они онда моћи да се зауздају сада када Запад више неће имати војне ресурсе на терену?

Западни обавештајни званичници верују да они и даље теже планирању међународних терористичких напада из авганистанских склоништа, баш као што је то Осама Бин Ладен чинио са нападима на Америку 11. септембра 2001. године.

То је проблем који је почео да мучи британске званичнике како се све више ближи званични рок од 11. септембра који је за повлачење поставио амерички председник Џозеф Бајден.

Као што је недавно изјавио британски шеф генералштаба генерал сер Ник Картер: „Ово није исход коме смо се надали.&qуот;

• Све што треба да знате о рату у Авганистану
• Зашто се Кабул пореди са повлачењем Американаца из Вијетнама
• Ко су талибани

Сада постоји озбиљан ризик да би предности стечене контратерористичким активностима у последњих 20 година, и то по огромној цени, могле да се анулирају окретањем будућности Авганистана у неизвесном правцу.

А опет је то, за председника Бајдена, одувек био план.

Кад је посетио ову земљу као потпредседник Обамине администрације 2009. и 2011. године, закључио је да је грађење тамошње државе губљење времена и да САД уместо тога треба да се усредсреде на „приступ упоришта&qуот;, пружањем отпора тероризму уз помоћ ваздушних напада и упада специјалних снага.

Пентагон се са тим није сложио, а бивши амерички министар одбране Роберт Гејтс је у мемоарима написао да је „Бајден у последње четири деценије погрешио у вези са скоро сваком великом спољнополитичком одлуком и националним безбедносним питањем&qуот;.

Како ће, дакле, западни контратероризам изгледати у пракси што се тиче Авганистана после септембра?

Напади дроном

Они би могли да се појачају.

Употреба дронова, или да их назовемо њиховим пуним именом, Летелице управљане на даљину (РПА) или Беспилотна ваздушна возила (УАВ), била је широко распрострањена пракса у Обаминој администрацији у којој је Џо Бајден служио као потпредседник.

У забитим, племенским областима Пакистана на граници са Авганистаном, и у дивљим областима Јемена, где су се у оба случаја скривали виши лидери Ал Каиде, стални напади дроновима имали су „ефекат смиривања&qуот; на операције групе, према тврдњама обавештајаца.

Приморавали су команданте да стално буду у покрету, никад се не задржавајући више од једне или две ноћи на истом месту, ограничивши њихову способност да комуницирају и никад не знајући да ли ће одлазак неког посетиоца бити праћен пројектилом Хелфајера, који је испалио невидљиви непријатељ.

Али напади дроном су контроверзни.

Умеју да буду ризични - не за оног који њима управља, наравно, јер он обично седи у климатизованом бродском контејнеру хиљадама километара далеко у ваздухопловној бази негде у Невади или Линколнширу - већ за цивиле који се нађу у близини.

Упркос невероватним детаљима видљивим на конзолама оператера, увек постоји ризик од „колатералне штете&qуот;, после стизања цивила на сцену у последњи час, као што се дешавало у Ираку и Сирији.

Више него једном су Американци имали џелата Исламске државе Мухамеда Емвазија познатог као „Џихадиста Џон&qуот; на нишану само да би одустали од напада кад су у његовој непосредној близини примећени цивили.

У Јемену, напади дроном изузетно су непопуларни међу борцима за људска права који тврде да су безазлена племенска окупљања често грешком била проглашавана наоружаним побуњеницима.

А опет, преко Црвеног мора у Џибутију, тамошњи министар спољних послова ми је рекао да поздравља њихову употребу против екстремиста Ал Шабаба из суседне Сомалије и да је спреман то да изјави и пред камерама.

• „Добили смо рат, Америка је изгубила“
• Амерички изгубљени рат против дроге
• Авганистан укратко - хронологија

Обавештајне мреже

У протеклих 20 година, ЦИА, МИ6 и друге обавештајне службе изградиле су близак радни однос са авганистанском агенцијом НДС, која им је помагала да идентификују и уклоне претње, истовремено покушавајући да зауздају бруталније методе неких њихових појединаца.

Под претпоставком да ће талибани у будућности владати Авганистаном, да ли би Запад икада био спреман да размењује обавештајне податке са њима после свих ових година међусобних борби?.

„То би&qуот;, рекао је неименовани амерички обавештајни званичник, „било веома тешко замислити.&qуот;

Кључно питање је да ли су талибани били искрени кад су уверавали мировне преговараче у Дохи да су прекинули све везе са Ал Каидом.

Те везе су у неким случајевима историјске, брачне и племенске, а потичу из времена неколико година пре напада од 11. септембра.

Талибани су довољно свесни да, ако желе да буду део владе која ће имати међународно признање, не смеју да буду доживљени као део исте групе признатих терористичких група.

А опет Гевин Макникол, директор британске експертске групе Еден интелиџенс, сматра да би било наивно веровати им.

„Америчка администрација&qуот;, каже он, „чини се да живи у немогућем свету снова, да су талибани прекинули све везе са Ал Каидом и Исламском државом и да им неће дозволити да се врате&qуот;.

„Они се не држе своје речи, неће је се држати и не може им се веровати да ће је се држати.&qуот;

• Историјски споразум САД и Талибана - стиже ли мир у Авганистан
• Суперсиле на клизавом терену: Зашто Русију брине повлачење Американаца из Авганистана
• Држављани Србије на аеродрому у Кабулу, потресна сведочења о људима који беже

Упади Специјалних снага

Ноћни упади које су изводили мали тимови британског СБС-а или америчких Специјалних снага, ослањајући се на обавештајне податке сакупљене из прве руке са терена, начинили су велику штету командантима побуњеника и њиховим мрежама.

Често стигавши хеликоптером са велике удаљености у глуво доба ноћи и потом патролирајући на терену, ови тимови са наређењем да „заробе или убију&qуот; тесно су сарађивали са Авганистанским специјалним снагама, спречавајући бројне нападе.

Али после септембра ови напади - ако се уопште буду наставили - углавном ће морати да се покрећу и планирају изван земље.

Ризик од кашњења или упозорења које би процурело био би неизбежно већи.

А задатак проналажења нових локација за њихово покретање није нешто што може да се реши тек тако преко ноћи.

Проналажење нових база

Тајна, строго поверљива база у источном Авганистану коју су америчке Специјалне снаге користиле као одскочну даску за операције против „мета високе вредности&qуот; се затвара.

То ће бити добра вест за Ал Каиду и Исламску државу које ће сада моћи мање да се плаше од неочекиваног доласка неколико веома великих и тешко наоружаних Американаца усред ноћи.

Где, дакле, сада у региону може да се пронађе одговарајућа алтернатива?

Пакистан је најочигледнији кандидати географски, али на Западу влада дубока сумња да пакистанска тајновита обавештајна служба ИСИ садржи елементе који имају везе са насилним исламистичким групама.

Кад је ЦИА покренула Операцију Нептуново копље да би убила или ухватила Осаму Бин Ладена у мају 2011. године, САД су одлучиле да не обавесте Пакистан док су тимови морнаричких „фока&qуот; улазили невидљивим хеликоптерима у пакистански ваздушни простор.

Плашили су се да ће неко дојавити Бин Ладену да бежи.

Уместо тога, вероватнија замена је Оман.

Са својом стабилном про-западњачком владом, овај султанат већ на својој територији има бројне велике базе које користе Британци у Тумрајту и скорије у Дукму на обали Индијског мора.

Дукм је и даље више од 1.000 километара удаљен ид авганистанске границе и било која летелица која носи војску и даље би морала да надлети Пакистан.

Бахреин је друга могућност, где Велика Британија већ има малу поморску базу - ХМС Џафер - а Пета флота америчке морнарице веома велику.

А потом је ту увек Централна Азија, која се граничи са Авганистаном на северу.

У годинама одмах после 11. септембра, америчка војска је користила стару совјетску базу у југоисточном Узбекистану по имену Карши-Канабад или „К2&qуот;.

Али се повукла 2005. године пошто су се односи две земље погоршали, а повратак, чак и уз позив, био би контроверзан будући да је база наводно значајно контаминирана хемикалијама и радиоактивним материјалом.

Да ли се талибани припремају за мир или још рата?

Гола чињеница је да ће „зауздавање&qуот; и Ал Каиде и Исламске државе у дивљим деловима Авганистана сада постати много теже.

Нема лаке замене за ресурсе на терену и могућност да их употребите у кратком временском року.

Сада ће много тога зависити од спремности будућих авганистанских влада да се супротставе овим транснационалним званичним терористичким групама.

Џон Рејн, регионални експерт за безбедност при Међународном институту за стратешке студије (ИИСС) који је претходно радио као виши саветник у британској влади, гради песимистичку слику о томе у ком правцу ће се кретати ствари:

„Узевши у обзир не само количину екстремизма у Авганистану, већ и стратешку предност коју ће спољни играчи видети у тамошњим терористичким могућностима, могло би да дође до повратка скоро савршених услова за развој следеће генерације контратерористичких претњи.&qуот;

Погледајте и видео: Цена рата у Авганистану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.26.2021)