Џон Симпсон о Авганистану: Напуштена земља

Широм планете, земље које се традиционално ослањају на америчку подршку одједном почињу да се питају да ли би требало да за себе обезбеде некакве додатне гаранције.

Тајван, који је готово свакодневно изложен претњама кинеске инвазије, посебно је забринут.

Јужна Кореја, Јапан, Западна Европа и Велика Британија сви се питају да ли би америчка оданост њима могла да ишчезне једнако брзо као што је ишчезла њена оданост Авганистану.

Пре само четири месеца, председник Џо Бајден звучао је самоуверено и убедљиво:

„Нећемо извести брзоплети и ужурбани одлазак. Урадићемо то одговорно, промишљено и безбедно.

„И урадићемо то у пуној сарадњи са нашим савезницима и партнерима.&qуот;

То се није догодило.

А земља која је зависила од америчке и западне подршке током читаве једне генерације одједном се нашла напуштеном.

• Десет ствари о рату у Авганистану
• Ко су талибани
• Пањширска долина - једина област која пркоси талибанима

Кад је у новембру 2001. године талибане протерала коалиција умерених авганистанских муџахедина уз подршку Запада, започела је ера релативног просперитета и личних слобода.

Кабул, као и већи део земље, били су непрепознатљиви после великог сиромаштва које је донело пет године талибанске владавине.

Сасвим сигурно било је огромне корупције, и то од самог врха - али било је и тихог напретка и одсуства страха.

Смртност новорођенчади опала је за 50 одсто.

Рат против талибана свео се на безбедносну операцију.

Авганистански војници, полиција и цивили и даље су се патили, али убијано је знатно мање војника са Запада: прошле године њих 11.

Било је много више америчких војника стационараних у Великој Британији него у Авганистану.

Омање западне снаге од око 2.500 припадника одржавале су талибане на одстојању, а земљу безбедном.

Тек је најава рока за повлачење западних трупа довело до изненадне талибанске офанзиве и заузимања Кабула.

Све је сада неизвесно у Авганистану.

Све школе и факултети у којима су девојчице и девојке добијале добро образовање буквално су затворени.

Извештаји из читаве земље указују на то да се жене сада ретко виђају на улицама, баш као кад су талибани били последњи пут на власти, између 1996. и 2001. године.

Честе су вести о локалним зверствима: убиство фолк певача Фавада Андарабија у покрајини Баглан, на пример.

У авганистанским местима и градовима музика је одјекивала 20 година.

Сада су је талибани забранили.

• „Дивни споразум“ који је запечатио судбину Авганистана
• Утицај дебакла у Авганистану на савезнике и ривале Америке
• Рат у Авганистану: Како Запад може да се бори против тероризма после повлачења
• „Под влашћу талибана, бити жена је једнако смрти, оне дишу, али су мртве&qуот;

Неке присталице претходне владе председника Ашрафа Ганија почињу да преговарају са талибанским вођством и могуће је да ће настати нова коалиција која ће бити мало умеренија од талибанског режима који је водио земљу раније.

Али права власт изван Кабула и других главних градова биће у рукама проталибанских господара рата, од оне врсте која је линчовала Фавада Андарабија само зато што је фолк певач.

Сва је прилика да ће се нови талибански режим суочити са два различита грађанска рата.

Једним против Исламске државе Корасан - која је извела бомбашки напад на аеродрому у Кабулу прошле недеље, а талибане сматра верским издајницима - и другим против покрета отпора присталица старе власти.

Упориште тих бораца који пружају отпор налази се у непробојној долини Пањшир, око 150 километара североистично од Кабула.

Нагло повлачење председника Бајдена значи да је мир, за народ Авганистана, даље него што је био било када раније.

Погледајте видео о експлозији у Кабулу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.31.2021)