Pablo Neruda: Ljubavi, sada idemo kući

Ljubavi, sada idemo kući, tamo gde se loza uz verandu puže pre tebe u sobu tvoju je ušlo nago leto korakom šumskog cveća. Naši lutajući poljupci prođoše sveta: Jermeniju, gustu kap meda otkopana, Cejlon, golubicu zelenu i Jangce što razdvaja vekovnom strpljivošću noći od dana. I sada, voljena, po praskavom moru vraćamo se kao dve ptice slepe zidu, gnezdu našem dalekoga proleća, jer ljubav ne može leteti bez zastanka: ka zidu ili moru idu životi naši, u našu oblast