Србија, Република Српска, празници: Како ће се 15. септембра обележити Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Овај државни празник уведен је 2020. у знак сећања на 1918. и пробој Солунског фронта, а обележава се радно уз многе манифестације и затварање улица за саобраћај.
Да ће се ове године 15. септембар обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе поједини су сазнали тек када су претходних вечери у току биле пробе прославе, а на зграде постављане државне заставе.
Датум за најновији државни празник одабран је у знак сећања на пробој Солунског фронта 1918. и обележава се као радни дан.
Почетак пробоја Солунског фронта једно од кључних датума Првог светског рата, оцењује историчар Немања Калезић.
„То је велики дан у националној историји који није досад обележаван на посебан начин.
„Одабран је као општи српски празник који неће бити везан само за Србију, већ и за све Србе на простору бивше Југославије и у емиграцији&qуот;, каже Калезић за ББЦ на српском.
- Тамо далеко - на грчком острву Крф - српској војсци је једини био пут
- Војвода Степа Степановић - скромни војсковођа блиставе каријере
- Војвода Живојин Мишић - „ко не зна за страх, тај иде напред&qуот;
Дан српског јединства, слободе и националне заставе као празник је уведен прошле године на заседању Високог савета за сарадњу Србије и Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.
Ипак, због пандемије корона вируса није уприличена прослава.
„Главни циљ у покушају да утемељимо овај празник јесте да мотивишемо све наше грађане где год живели, Србе из свих крајева, да тога дана тамо где живе, на кућу или зграду, истакну нашу тробојку, заставу која је једна од симбола Срба&qуот;, рекао је министар спољних послова Србије Никола Селаковић.
Како ће бити обележен?
Док су прошле године улице и значајна места у Београду 15. септембра биле окићене заставама или светлом на зградама, мостовима и другим објектима у бојама тробојке, ове године се спрема богатији програм.
Званичници најављују низ манифестација, а централна би требало да буде одржана на Савском тргу у Београду, поред споменика Стефану Немањи.
Предвиђено је обраћање председника Србије Александра Вучића, српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и патријарха Порфирија, најавио је Селаковић на ТВ Хепи.
Пре тога, на различитим тачкама у српској престоници биће организована окупљања.
Учествоваће Гарда Војске Србије и њен оркестар, уз, како каже Селаковић, „највећу светињу из тог времена, а то је 51 српска пуковска застава, које су симболи српске победе и славе, али и голготе&qуот;, а чији су оригинали у Војном музеју.
„Да је Србин бити лако, Србин би био свако.
„Али ми смо народ који је опстао на историјској сцени зато што се боримо, а лакше ћемо се борити заједно са заједничком свешћу и идентитетом&qуот;, рекао је раније српски шеф дипломатије Селаковић.
У обележавању учествује и хеликоптерска јединица Министарства полиције - вијорећи заставом изнад Београда, саопштено је на њиховом Фејсбук профилу.
У среду од ујутру до увече на београдском Ушћу биће приказано наоружање и војна опрема - авијација, хеликоптери, тенкови, ПВО системи које користи српска војска.
Глумци Петар Божовић, Лазар Ристовски, Милан Васић, академик Душан Ковачевић снимили су спотове у којима се уз звуке Марша на Дрину поручује да је „Српство васкрсло&qуот;, а људи позивају да 15. септембра истуре заставу на прозор.
Неки од њих објављени су и на Тик току профилу председника Србије Александра Вучића.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе ове године се први пут обележава и у школама Републике Српске и то низом наставних активности, од 7. до 15. септембра, објавио је Радио Слободна Европа.
Од школа је затражено да доставе фотографије, видео снимке и остале материјале о одржаним активностима.
Истог дана и Дан традиције
У среду, 15. септембра на државни празник широм Србије биће одржана и прва манифестација Дан традиције.
Организатори, Дечји културни центар Београд (ДКЦБ) и Удружење кореографа народних игара Србије, припремају параде на централним улицама градова и села, као и саборе, наступе фолклораша и концерте свирача старих инструмената и оркестара.
Свечана поворка учесника обучених у народне ношње у Београду кренуће у 12.00, од Библиотеке града Београда, кроз Кнез Михаилову, па до Трга републике, где ће на великој бини бити одржан главни музичко-сценски програм.
У централном програму учествоваће и глумци и певачи, као и дечји хорови.
- Дан примирја - од албанске голготе, преко вагона у француској шуми, до Наталијине рамонде
- Од петокраке до сватова: Како се користи застава Србије
Како ће се то одразити на саобраћај?
На сајту Града Београда наведено је да ће режим јавног градског превоза бити значајно измењен, а централне улице затворене.
Саобраћај у Немањиној улици у Београду, од Балканске до Савског трга, биће обустављен и у уторак и у среду од 18 часова до поноћи, због генералне пробе и прославе Дана српског јединства, слободе и националне заставе.
Какве су реакције?
Председник Хрватске Зоран Милановић критиковао је Вучићев позив Србима широм света да 15. септембра истакну српску заставу, рекавши да „беспослен поп и јариће крсти&qуот;.
„Стварно не могу да верујем да у Србији немају важнијег и паметнијег посла, попут привредног развоја државе у којем Србија заостаје, а Хрватска не напредује како би требало&qуот;, рекао је Милановић.
Историчар Миливој Бешлин изјавио је недавно да се кроз овакво увођење новог празника ствара „погубна нестабилност у региону&qуот;, али и да је то „једини начин да се скрене пажња са све теже ситуације у самој Србији&qуот;.
„Овај предлог је дословна копија албанског Дана заставе и сведочи да ова два национализма не само да имају сличне идеје, него и методе рада.
„Ово ће изазвати даље напетости у региону и Србе ван Србије додатно поставити насупрот држава чији су пуноправни грађани&qуот;, рекао је Бешлин за Данас.
- Скупштина Републике Српске законом против одлука високог представника, Инцко каже да је следио савест
- Из Додиковог кабинета поручују да спорна икона „није украдена&qуот;, ипак Лавров враћа поклон у Босну и Херцеговину
Како је текао пробој Солунског фронта?
Солунски фронт је оформљен у јесен 1915. између савезника са једне и Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске са друге стране.
Савезници су га пробили у борбама 15. до 17. септембра 1918. после којих је Бугарска капитулирала.
хттпс://твиттер.цом/ИА_Београда/статус/1437664474178142208
„Пробој је општесавезничка и велика ствар.
„Сам пробој су извршиле српске и француске јединице, касније су наступале британске и нешто мање грчке и италијанске&qуот;, наводи историчар Немања Калезић.
Ипак, додаје, српска војска је чинила шестину трупа на Солунском фронту и била далеко слабије наоружана и опремљена од осталих савезничких војски.
Међутим, оно што их је одвајало била је мотивисаност на борбу после такозване албанске голготе и опоравка на грчком острву Крфу.
То је први препознао француски маршал Франше Д`Епере.
„Код Француза је био велики број људи из Сенегала, Индокине, Вијетнама, а у српској војсци смо имали човек који зна да ако пробије ту линију фронта, да ће видети породицу.
„Нико пре Д`Епера то није приметио&qуот;, додаје он.
Дринска дивизија српске војске одиграла је важну улогу, а њу су чинили људи из Западне Србије, не и са простора Републике Српске, како би се могло протумачити данас.
„Сви добровољци који су долазили из Босне и из Подриња, којих је било страшно пуно и који су одбијали да ступе у аустроугарску војску били су прво у добровољачким јединицима, а касније у четничким одредима Војводе Вука&qуот;, наводи историчар, додајући да ће касније одатле настати југословенска војска.
„Занимљиво је да сами учесници пробоја и непосредно после, све до 1941. нису обележавали то као посебан датум&qуот;, каже он.
У то време празновао се 1. децембар као датум настанка Југославије, тачније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Поред Божића и Ускрса, између два рата у Србији се као велики празник обележавао рођендан краља.
Световни празници долазе са комунистичком влашћу после 1945.
После распада Југославије услед жеље за отклоном од комунистичког наслеђа на Балкану се бирају нови датуми за празнике националних држава.
- Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију
- Мистерија госпођице В: Канађанка у српској војсци у Првом светском рату
Који су још државни празници у Србији?
Сретење - Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара.
Тог дана је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије.
У државне празнике, према закону, спадају и Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату.
Нова година празнује се 1. и 2. јануара, Празник рада - 1. и 2. маја, Дан победе 9. маја, а Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра.
Од верских празника обележава се Божић 7. јануара и ускршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса.
Како је режисер Господара прстенова рестаурирао снимке Првог светског рата:
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.14.2021)
