"Grle me i slikaju pred ispit i ljubavni sastanak": Momo je poslednji užički dimničar, od oca je učio zanat i nasledio nadimak "Odžačarević"
Blic 21.09.2021 | Vladimir Lojanica
Nekada su dimničari jureći s krova na krov o prašnjavom ramenu nosili stare štosere sa kojih je bilo lako otkinuti dlaku, pa ih narod, kao vesnike sreće garavih lica, redom zaustavljao da se domogne talične vlasi.
Danas neko drugo vreme. Fabričkih dimnjaka, koji su donosili najveću ćar, nema kao nekad. Kućne značajnim delom ugasila gasifikacija. I dimničara sve manje, u Užicu ostao samo jedan. A štoser mu, četka na sajli kojom se čisti odžak, od tvrđeg materijala. - Sa njega je nemoguće otkinuti dlaku, ali kažu da i bez toga donosim sreću. Stanu pored, zagrle me, fotografišu, smatraju da sam im talija pred vozački ili ispit na fakultetu, pismeni zadatak, utakmicu, razgovor
