Hranu smo sakupljali na đubrištu: Nada Pešut Vidović ne zaboravlja strahote iz mađarskog logora Šarvar

I straha. To se ne da rečima opisati, niti se može zaboraviti. Možda ne postoje reči, ali način na koji nam svoja sećanja na vreme internacije kazuje Nada Vidović, rođena Pešut, (86) iz Alekse Šantića kod Sombora, glas pun teskobe i duboki uzdasi koji uporno prekidaju reči, mnogo i nedvosmisleno govore o svemu onome što su ona i njeni zemljaci, naši sunarodnici preživeli. I, dok govori, sve još jednom nanovo preživljava: odvođenje iz kuće, vagone, interniranje,