Привреда и порези: Земље договориле минималну корпоративну пореску стопу од 15 одсто

Већина светских земаља постигла је историјски споразум према ком велике компаније морају да плаћају праведнији удео у порезу.

Чак 136 земаља сложило се да уведе корпоративну пореску стопу од најмање 15 одсто, као и праведнији систем опорезовања добити тамо где је стечена.

Споразум је уследио због забринутости да мултинационалне компаније преусмеравају добит кроз јурисдикције са нижим порезом како би смањиле трошкове.

А опет критичари тврде да је стопа од 15 одсто сувише ниска, а да ће фирме наћи начина да изврдају правила.

• Глово у Србији и наплаћивање у девизама: Грешка у програму и проблеми са законом
• (Не) плаћање пореза и „невидљиве&qуот; измене Кривичног закона
• Какав порез у Србији треба да платите ако сте фриленсер или издајете стан на дан

Британски министар финансија Риши Синак изјавио је да ће споразум „унапредити глобални порески систем за савремено доба&qуот;.

„Сада имамо јасан пут до праведнијег пореског система, у ком велики глобални играчи плаћају правичнији удео тамо где послују&qуот;, рекао је он.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), међувладина организација, водила је преговоре о минималној пореској стопи читаву протеклу деценију.

Она је саопштила да би споразум могао да донесе додатних 150 милијарди долара у порезу годишње, дајући подстрек привредама док се опорављају од Ковида.

ОЕЦД додаје и да не жели да „укине&qуот; пореску конкурентност међу земљама, само да је ограничи.

Доњи праг корпоративног пореза ступиће на снагу 2023. године.

Земље ће имати и више простора за опорезивање мултинационалних компанија које послују у оквирима њихових граница, чак и ако физички нису присутне.

Овај потез, од ког се очекује да тешко погоди гиганте као што су Амазон и Фејсбук, важиће за фирме са глобалном продајом изнад 20 милијарди долара и профитним маржама изнад 10 одсто.

Четвртина сваке добити коју остваре изнад прага од 10 одсто биће прерасподељена у земље у којима је остварена и тамо опорезована.

„Ово је споразум са далекосежним последицама који се стара да наш међународни порески систем врши сврху у дигитализованој и глобализованој светској привреди&qуот;, изјавио је генерални секретар ОЕЦД-а Матијас Корман.

„Сада морамо да деламо брзо и вредно како бисмо осигурали ефикасну примену ове крупне реформе.&qуот;

• Зашто богаташи купују малтешке пасоше
• Зашто Амазон толико зна о нама

'Добитници и губитници'

Анализа Теа Легета, дописник у области пословања

Овај споразум обележава свеобухватну промену у приступу кад је у питању опорезовање великих глобалних компанија.

У прошлости би се земље често надметале једне са другима која ће дати привлачнију понуду мултинационалним компанијама.

То је имало смисла кад би те компаније могле да уђу у земљу, подигну фабрику и отворе радна места.

Оне су, могло би се рећи, давале нешто заузврат.

• За шта све држава даје новац: Звезда, Партизан, таксисти и - бојлери
• Зашто се привредни напредак (не) осећа у џепу становника Србије
• Какве шансе и ризике доноси буџет Србије за 2021. годину

Али, гиганти из нове дигиталне ере постали су вешти у премештању добити унаоколо, из региона у којима послују у оне у којима ће плаћати најниже порезе.

Добра вест за пореске рајеве, лоша вест за све остале.

Нови систем требало би да минимизује прилике за премештања добити и осигура да највеће компаније плаћају део пореза тамо где и послују, уместо тамо где одаберу да имају своје седиште.

На ово је пристало 136 земаља - што је велики подвиг сам по себи. Али неизбежно ће бити губитника, баш као и добитника.

'Трка до дна'

Више од 100 земаља подржало је првобитне предлоге ОЕЦД-а кад су они саопштени у јулу.

Ирска, Мађарска и Естонија, које имају пореску стопу за корпорације испод 15 одсто, испрва су се опирале, али сада се слажу. Међутим, Кенија, Нигерија, Пакистан и Шри Ланка још се нису прикључиле споразуму.

Пакт је такође разрешио спор између САД-а и земаља као што су Велика Британија и Француска, које су претиле увођењем дигиталног пореза великим углавном америчким технолошким фирмама.

• Тајно богатство светских државника откривено у процурелим документима
• Пандора папири: Који су све документи процурели у последњих девет година
• Досије „Пандора папири&qуот;: Испливали папири о 24 стана у Бугарској, Мали и даље негира да је власник

Америчка министарка финансија Џенет Јелен изјавила је: „Од овога јутра, буквално читава светска привреда одлучила је да оконча трку до дна у опорезивању корпорација.&qуот;

„Уместо да се надмеће у нашој способности да понуди ниске корпоративне стопе, Америка ће се сада надметати у квалификацијама наших радника и нашој способности иновације, што је трка коју можемо да добијемо.&qуот;

Оксфам је саопштила да је пореска стопа од 15 одсто сувише ниска и да ће „урадити врло мало или ништа на окончању штетне пореске конкурентности&qуот;.

Он сматра да фирме треба да плаћају најмање 25 одсто гдегод се налазиле.

У јулу је његова међународна извршна директорка Габријела Бучер изјавила:

„Стопу од 15 одсто неки у Аустралији и Данској већ су почели да користе као изговор за смањење домаће пореске стопе за корпорације, ризикујући отпочињање нове трке до дна.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.13.2021)