Neka nam Srbija tamo podigne kuće, da idemo odavde: Na trusnoj Baniji će ljudi i ovu zimu dočekati u kontejnerima

A, kao da je utroba zemlje proključala juče. Tu i tamo zaustavljene mašine na groblju kuća. Nečijih domova. Nečijih uspomena. Kraj kioska, kod parka, čekamo da neko dođe. Ne dolazi. Kod pekare čekamo da neko dođe... A, smrkava se brzo. - Bila sam da vidim... Da vidim kuću. Dolazim joj svakog dana, u ovo vreme, kad se ne vidi. Lakše je - romile su reči i suze. I samo to i samo toliko, na stazi u parku. U pekari menjamo evre za kune. Sa malo kafe i šećera idemo na