Преминуо Муамер Зукорлић

Народни посланик и лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић преминуо је данас у 51. години, објавила је Исламска заједница у Србији на свом сајту.

Према незваничним информацијама новопазарског радија Сто плус, Зукорлић је преминуо од срчаног удара.

Зукорлић је био на челу Мешихата Исламске заједнице у Србији до 2016. године.

Биографија Муамера Зукорлића

 Лидер Странке правде и помирења, посланик у Скупштини Србије и некадашњи муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић преминуо је данас у 51. години, објављено је на сајту Мешихата Исламске заједнице у Србији.

"Данас, 6. новембра 2021. године, Алаховом одредбом, на Бољи свијет у Новом Пазару преселио је великан нашег времена, наш лидер, учитељ, вођа, отац, брат, пријатељ и свјетло Алахове милост овог времена на дуњалуку академик муфтија Муамер-еф. Зукорлић", наводи се на сајту Мешихата Исламске заједнице у Србији.

Муамер Зукорлић рођен је 15. фебруара 1970. у селу Орље, код Тутина у Санџаку. Основну школу је завршио у селу Рибариће у тој општини, а медресу "Гази Хусрефбег" у Сарајеву. Исламски факултет, одсек шеријатско право, завршио је на Универзитету у граду Константину у Алжиру 1993. године. Последипломске студије је завршио у Либану.

Каријеру је почео као предавач више предмета у Гази Иса-беговој медреси у Новом Пазару. Био је један од оснивача Странке демократске акције (СДА) у Србији и у то време близак председнику странке Сулејману Угљанину. Радио је као његов преводилац за арапски језик.

Био је члан Бошњачког националног већа (БНВ), највишег представничког тела Бошњака. Када је дошло до распада Исламске заједнице СФР Југославије 1993. године, формирана је Исламска заједница Санџака, а Зукорлић је изабран за првог председника Мешихата Исламске заједнице Санџака. На ову функцију је поново биран 1998. и 2003.

Упоредо са функцијом председника Мешихата, Зукорлић је обављао и функцију санџачког муфтије, на коју га је именовао реис-ул-улема Босне и Херцеговине Мустафа Церић.

Био је председник Управног одбора Исламске академије у Новом Пазару, који је од 2002. прва високошколска установа у земљи организована као вакуф (групна задужбина верујућих појединаца).

Зукорлић се у политику вратио 2016. године када се укључио у кампању за превремене парламентарне изборе. Он се том кампањом вратио у јавни и политички живот после нешто више од две године, откако је 2014. одступио са места лидера Исламске заједнице у Србији.

Почетком 2014. године, на место председника мешихата ИЗ у Србији дошао је Мевлуд Дудић, Зукорлићев блиски сарадник и професор на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, чији је Зукорлић оснивач. Одласком са тог места у јануару 2014, Зукорлић је задржао дужност санџачког муфтије.

На изборима за национални савет бошњачке националне заједнице 2010. године предводио је листу Бошњачка културна заједница, која је освојила убедљиво највише гласова, али замало не и натполовичну већину, због чега није успела да формира орган управљања овим саветом.

Низ административних и правних перипетија пратио је конституисање Савета бошњачке националне заједнице, уз веома неспретно понашање централних власти у Београду, на шта је Зукорлић љутито реаговао, сматрајући да влада у Београду манипулише тим изборима, јер не жели да му допусти да он преузме управљање Саветом санџачких бошњака.

Зукорлић је у Санџаку годинама важио за радикалног лидера, улазио је у оштре конфликте са централним властима у Београду, јер је упорно тврдио да су Бошњаци у Санџаку угрожени, а да се њихова људска права не поштују. Критичари су га оптуживали да се приоритетно бави политиком и бизнисом, а да је његова верска служба само фасада за ове послове.

Он је био три деценије у јавном животу Санџака, препознатљив и харизматичан лидер и имао је верне следбенике. Почетком 90-тих година био је близак са тадашњим лидером санџачких муслимана Сулејманом Угљанином. У Санџак се вратио 1993. године, када је свршио студирање у Алжиру и одмах се укључио у друштвени живот. Убрзо је, уз помоћ Угљанинове СДА, постављен за санџачког муфтију, од када креће и јачање његовог утицаја међу локалним становништвом.

Расту популарности и утицаја Муамера Зукорлића погодовало је то што је Сулејман Угљанин 1993. године емигрирао из Србије, јер је издат налог за његово хапшење, а ухапшено је 15 његових присталица под оптужбама за нарушавање уставног поретка Србије. Угљанин је у егзилу, углавном у Турској, провео пуне три године, а за то време Зукорлић је увећао утицај, не само као верски лидер. У истом периоду, Угљанинов партнер у СДА Расим Љајић одвојио се из те странке и формирао Санџачку демократску партију.

Угљанин и Зукорлић нису наставили сарадњу по повратку Угљанина у земљу, а за то се помињало више разлога, међу којима и финансијски, али је доминантно то да је муфтија током неколико година искористио "политички вакуум" и изградио сопствени углед и утицај.

Највеће искушење Зукорлић је имао 2007. године, када се догодио расцеп у Исламској заједници и због којег у Србији и данас делују две заједнице. Зукорлић је 27. марта 2007. године на Сабору Исламске заједнице, изабран за главног муфтију ИЗС за наредних годину дана.

Пола године касније, 3. октобра, група незадовољних имама, такође на скупу у Новом Пазару, покушала је да смени Зукорлића, али је њихов скуп резултирао формирањем нове – Исламске заједнице у Србији, за чијег је реиса постављен Адем Зилкић, имам из санџачког места Тутин. Тадашња власт, коју је предводио Војислав Коштуница, подржала је Зилкићеву фракцију, а подршка државе тој заједници траје и данас.

Био је ожењен двема женама, што је дозвољено по шеријатском праву, али не и важећим правним нормама у Србији. Имао је осморо деце.

Зукорлић је преминуо од последица срчаног удара након одржаног предавања на Факултету за Исламске студије у Новом Пазару, јавили су београдски медији.//

(Бета, 06.11.2021)