Грађани Хрватске ове зиме неће значајније осетити енергетску кризу

Грађани Хрватске ове зиме не би требало да осете проблеме у снабдевању гасом и струјом, нити да се суоче са значајнијим поскупљенима и поред енергетске кризе у Европи.Сви актери хрватског гасног тржишта више пута су поновили да имају обезбеђене довољне количине тог енергента и да бар до пролећа неће бити поскупљења, а сличне поруке су стигле и из Хрватске електроприведе (ХЕП), која је највећи снабдевач електричном енергијом у Хрватској.

У недавном саопштењу за јавност ХЕП је истакао да из сопствене производње и осталих извора има довољне количине електричне енергије за њихове купце и да се цене за домаћинства сигурно неће мењати у наредних неколико месеци.

Према последњим подацима Евростата за 2020. годину, за хрватска домаћинства која годишње троше од 2.500 до 5.000 киловат сати (КВх) просечна цена струје износи 0,115 евра по киловат сату или 87 липа, без такси и пореза.

Што се тиче цене природног гаса за домаћинства, она је износила 3,9 евра за 100 КВх што Хрватску, према Евростату, сврстава у групу пет земаља ЕУ с најнижом ценом.

Економски аналитичар и бивши хрватски министар привреде Љубо Јурчић не очекује да ће хрватски грађани бити директно погођени европском енергетског кризом.

"Ако се не догоди нека већа сила, неће бити несташица нити повећања цена…Цене гаса за грађане су закључане до априла идуће године, а то је и критично раздобље за грађане", рекао је Јурчић за агенцију Бета.

Цену гаса за домаћинства регулише Хрватска енергетска регулаторна агенција (ХЕРА), а она је већ одређена за раздобље од 1. априла 2021. до 31. марта 2022. Евентуална поскупљења гаса могућа су тек од пролећа, односно за идућу регулаторну годину.

За разлику од грађана и велике већине пословних субјеката, како упозорава Јурчић у проблемима би евентуално могли да се нађу велики потрошачи који нису унапред договорили цену гаса, па сад морају да га купују по вишеструко вишим ценама.

"Што се тиче потрошачких цена, директног удара за грађане неће бити. У односну на цене нафтних деривата, ту је засад ситуација у реду, јер је Влада, средином октобра на месец дана ограничила цену", објаснио је Јурчић.

Он је рекао да ће влада, највероватније на још месец дана продужити ограничење цена деривата, а онда ће, ако цена нафте буде расла, договарати клизне порезе.

Хрватска, према званичним подацима, увози око 30 одсто електричне енергије коју користи и око 60 одсто примарне енергије (гас, нафта, угаљ), највише из Русије док део гаса иде преко ЛНГ терминала на Крку.

Јурчић је истакао да Хрватска има доста хидроенергије, око 30 одсто, и нуклеарне око 15 одсто, док су остало термоелектране на угаљ и гас.

Поводом 1.000 броја Бета Монитора, специјализованог економског билтена усмереног на земље југоисточне Европе, Бета емитује серију текстова о енергетици бесплатно доступних на порталу ввв.бета.рс на српском и ввв.бетабриефинг.цом на енглеском.//

(Бета, 12.11.2021)